Ој коледо, коледо,
Константине, коледо,
да је на част, коледо,
домаћици његовој!
Изишли су обадва, 5
питати се, коледо,
шта ће теби да даду[1]...
Код Јастребова:
Ој колодо, коледо!
Константине коледо!
Да је на чест, коледо
домаћици његовој!
Изишли су обадва 5
Питати се, коледо,
што ће теби да даду.
Домаћин је пред кућу,
домаћнца у кућу,
међу собом говоре, 10
што ће теби да даду.
Даћу, вели, домаћин,
мога коња од јасла.
Домаћица пак вели:
даћу Деди ја вола. 15
Проговори Дедица:
„Шта ће теби коњ и вол?
Коњ ће Деду занети,
вол ће Деду убости.
Него Деди подајте 20
белу пару сребрну,
ил жуту дукатину,
да позлатим топузину,
да ударим сурог вучетину."
Удари га у лево ребро, 25
отера га у ведро небо.
Девети дан лобурина,
десети дан топузина.
Омуни[2] га, колодо
омуну га но пропаде. 30
Подајте ми сад сланину,
да заложим старину.
Бог да чува, коледо,
од димљиве кућице,
тупе домаћице, 35
бесрамнога госта.
↑*Даљи стихови су изостављени јер су неуједначени и описују разговор домаћина н домаћице о даривању коледара.
↑Када певачи (коледари) изговарају ову реч „Дедица" се играјући без престанка, просмуца по кући, узима све му дође под руку. Коледарима се даје суво месо, јаја и друго
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 52.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 27-28.
