Ој, вечерасмо господске вечере,
Вечерасмо и цуре гледасмо,
Свака носи лалу позлаћену.
Ја се сунем лалу да гим узнем,
Итра цура лалу ми не даде, 5
Но ми даде коња да ву шетам,
Ја га шетам, ја га упитујем:
— Еј, бре доро, жењет ли је газда?
„Није жењет, мисли да се жени!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 167.
