Очи лукаве
| Очи лукаве Писац: Јован Пачић |
Мамне очи јесу силне
Кад погледом преумилне
Варат, чарат тако знаду
Сваког власти да имаду
Промотрити.
Очи, на ме не мигајте,
Остро нит’ ме погледајте:
Буд гледање љупко тако
Хоће мене сасма лако
Растопити.
Силне искре просипате,
Власт од мене узимате;
Растопим се ја при концу
К’о што снег и лед на солнцу
Презрачноме;
Восак ил’ к’о што с растече
Огња кад га жар пропече.
Вид ћете ми ви узети,
Оку моме плач донети
Помрачноме.
Очи моје, ви бегајте,
Зла толика не гледајте.
Око мамно, чародејно,
Јесте вабјашч полнасмејно,
Преварљиво.
Чувајте се ви таквога
Дакле ока лукавога,
Јер које се увек смије
Простосрдно цело није,
Већ лажљиво.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 147-148
|