Очекивање (Милета Јакшић)
Очекивање Писац: Милета Јакшић |
1. верзија: Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 10
Тихо је ... дођи! Поноћ дише мразом
Ни дуси не иду завејаном стазом,
Ал' ти ћеш пута по сметови' знати
Кораку твом ће жудња знања дати —
Тајно ко̑ звезда кад небом полети
Врх бела снега доћ' ћеш милој мети.
Пролази време... Ти се не бој мрака,
Звезде се гасе сред снежних облака, —
Јака је тама, бели снег је јачи
Плећи је диже да ти пут означи,
Сумрак се блиста — моја соба мала
Од твог би лица тако засијала.
Дођи, ах, дођи.. од кад ниси била
Нада се моја скоро угасила,
Не дише тобом плачна полутама,
Везана песма на мојим уснама
Теби се нада, кроз сузе се смеши —
Ходи и песму пољупцем одреши.
О, још те нема, — а пролазе сати,
Ветар се диже и лупа на врати;
На стару кулу враћају се еје,
Псето завија и мећава веје, —
На окна лупеж ветар ми улеће:
Будало, спавај! — она доћи неће!
2. верзија: Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 16
Тихо је, дођи! Поноћ дише мразом
Ни дуси не иду завејаном стазом,
Ал’ ти ћеш пута по сметови’ знати
Кораку твом ће жудња знања дати —
Тајно ко̑ звезда кад небом полети
Врх бела снега доћ’ ћеш милој мети.
Пролази време... Ти се не бој мрака,
Звезде се гасе сред снежних облака,
Јака је тама, бели снег је јачи
Плећи је диже да ти пут означи,
Сумрак се блиста — моја соба мала
Од твог би лица тако засијала.
Дођи ми, драга, откад ниси била,
Нада се моја скоро угасила,
Не дише тобом плачна полутама —
Везана песма на мојим уснама
Теби се нада, кроз сузе се смеши —
Ходи и песму пољупцем одреши.
О, још те нема, а пролазе сати,
Ветар се диже и лупа на врати,
На стару кулу враћају се еје,
Псето завија и мећава веје:
На окна лупеж ветар ми улеће:
Будало, спавај! — Она доћи неће!
Извор
[уреди]- Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 10
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 16
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|