Ох! ено је, гле је, гле је!
| Ох! ено је, гле је, гле је! Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Ох! ено је, гле је, гле је!
Ох! ено је, гле је, гле је!
Како с' цери, како с' смеје!
Ка' пупољак росан, рујан
Тако јој је осмех бујан.
Осмех бујан — очи плаве,
Груди беле, мирисаве...
Још да не знам срце њено,
У грудима сакривено,
Бих је вол'о, бих је, рекох —
Ал' га знадем, па је волет'
Нећу никад ни до века!
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 11
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 24. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|