Откако ме роди моја мајка,
никад нисам по ноћи ходио,
ни под туђи пенџер доходио.
А ноћас сам по ноћи ходио
и под туђи пенџер доходио, 5
на пенџеру видио дјевојку,
уз пенџер јој стручак босиока.
Сам сам себи јунак говорио:
— Благо теби, струче босиоче,
који растеш драгој на пенџере, 10
гледаш драгу јутром и вечером
кад се свлачи и кад се облачи!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 647.
