Где је био гуслар без бркова,
А где човек да нема дугова?
Гусле моје од јавора сува,
Што ми веру и народност чува!
Гусле јесу запамтиле доста, 5
Откад Царство Македонско поста!
Па и онда српске гусле бише,
Откад Срби Грнке преварише!
Па бејаху у помоћ Душану,
Кад задоби царство на мегдану! 10
За Косово то тужно казују,
Са Милошем Србе ублажују!
Маркоз топуз и Рељина крила,
На гуслама усликана вила!
Преко њих је Шарца приучила 15
И крилатог коња Јабучила,
Јабучила војводе Момчила!
Преко њих је слава искочила.
Прате гусле српско војевање,
Од Вучијег дола до Мишара, 20
Па сердара, браће из Котара.
Што вођаху чете кроз Кунара!
Од Кунара до турске Удбине,
Решаваху Турцима судбине!
Па Принципа ратоборца млада, 25
Који уби цара Фердинанда!
Оне памте Сибињанин Јанка
И јунака Старину Новака!
Оне памте Бирчанин Илију
И проклету Ђурову Јерину! 30
Гусларски припев Јована — Јоце Радојичића, истакнутог професионалног народиог гуслара из Сремчице код Београда рођеног 1833. год. Забележено јуна месеца 1951. год. у Београду.
