Отворила си двери
З(орки)
Отворила си двери срца и душе сјајне
И примила ме у рај чисте љубави твоје,
Са мртвих пустолина бола и туге тајне
Повратила ме к небу, гдје рајска миља стоје.
Не лијем сузе више, нити ме мисô блуди
По небу прошлости давне, гдје пале наде стоје.
Снова се живот рађа, снова ми небо руди
И блиста светим жаром чаробне слике твоје.
Кô свјежи пољски вјетрић, кô бујна горска врела,
Сад ми се живот креће кроз бокор мирисних ружа;
Све што сам жељно чекô, све што ми душа хтјела -
У теби, лијепи цвијете, блага ми судба пружа.
Па нека летне пјесма крилу вјечности тајне,
У славу оног жара у ком нам срца стоје,
Нек чује срећу моју небо и звијезде сјајне,
Срећу што сад ме згријева вјером љубави твоје.