Отац (Алекса Шантић)
Где сте? Вашу песму не чујем из луке,
А то, децо, љуто боли ме и вређа.
Непрестано мотрим, испод сухе руке,
Хоћете ли доћи са далеких међа.
Орању је доба. У плавоме небу
Поздрави се чују ластавица рани'.
Старати се треба о насушњем хљебу,
А ја сам оронô. Ко ће да нас храни?
Момчило, Милојко, Мргуде, мој диве,
Хоћете ли скоро узорати њиве? -
Хоћете ли жњети кô што лани жњесте?
Еј, плугови ваши без вас пусти стоје...
С болом на темена унучади своје
Суху руку спуштам... Моја дјецо, где сте?