Боже мили, на свему ти фала,
Куд се ђеде Јово Сарајлија
Нема гроба, у коме почива,
Нема двора, у ком се назива,
Ни подрума, ни тавнице мрачне, 5
Да је Јово плећма напунио;
Нема, друма, куд пролази Јово,
Нема поља, по коме се шеће,
Ни планине, па да хајдукује,
Ни дућана, да робу продаје. 10
Кад би знали, да је преминуо,
Ми би смо се у црно завили,
Кад би знали, да ј' у какву двору,
Сви би ишли честитати дворе,
Кад би знали, да је у тавници, 15
Све би злато, са себе скинули
Из тавнице Јова искупили;
Кад би знали, да друмом путује,
Сви би смо му ишли у сретање;
Кад би знали да се пољем шеће, 20
Ту би наше коло окретало;
Кад би знали да је у дућану,
Ружом бисмо дућан окитили.
— Одговара нешто из облака:
Нема злата у вашем Сарајву, 25
Што би могло исплатитн Јова.
Скупо Јово на оцјене дође,
Цар му даје пола Цариграда
И још милу шћерцу за љубовцу,
Да би му се потурчио Јово 30
И медресу турску научио.
Јово цара послушати неће,
Па га царе на осуде даје,
Ја л’ да слуша, ја л' да губи главу,
А Бог знаде, да ће изгубити, 35
Сарајво га више виђет’ неће.«
