Оста Мара

Оста Мара

Цар умрије кад грањива сунце,
а царица кад грану Даница;
остаде им троје сирочади.
Л'јепо им је руво разд'јелила:
Иви даде земљу и градове, 5
а Љељанци руво и ковчеге,
малој Мари круну од бисера.
Оде Иве цара послужити,
а Љељанка обљубити Јанка;
оста Мара у дворима сама. 10
Нит је јела, нит је воду пила;
росу тресла, за воду је пила,
цв'јеће брала, за 'рану јој било.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 52-53.

Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.