Остаде Коле сироче,
Без мајку Коле без татка.
Цени се Коле слугинче
У једно турско ан’мче.
Три године Коле га служи, 5
Никад му лице не виде.
Пође си Коле на бербер,
Ан’мче пође у бању.
Сретнаше ми се, сретнаше
У једно тесно сокаче. 10
Подуна ветар од гору,
Те му га диже фереџе.
„Ан’мче, бело ан’мче,
Зашто ми ајлук не плати?“
„Ој Коле, Коле будало, 15
Што ће ти бољи ајлук од мене?“
