С ону страну Цариграда
Расла трава ђетелина,
У њу пасу два јелена,
Чувала их ђевојчица,
У сунце је обучена, 5
Звијездама запучена,
А даницом опасана,
Преодницом превјешена,
На чело јој мјесец сјаје,
Гледале је три делије, 10
Један од њих говораше:
"Волиј бих је распучати,
"Него цару братац бити."
Други од њих говораше:
"Волиј бих је распасати, 15
"Него с царем вечерати."
Трећи од њих говораше:
"Волиј бих је обљубити,
"Него с душом у рај бити."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 190-191.
