Осироће Хасан-агиница
Су њезиио девет сиротица,
Све је девет по господи дала:
Шћерцу Мејру на Херцеговину,
А Мујагу на пашалук дала.
Кад је прошло девет годиница 5
Ал' Мујага с пашалука дође,
Па говори остарилој мајци:
„Женн мене, остарила мајко!
"Жени мене Херцеговком Мејром.“
То је њега иослушала мајка. 10
Изпросише Мејриму ђевојку,
И одоше свати по Мерију;
Кад су били на росној ливади
Са Мејримом, лијепом ђевојком.
Проговара Мејрима ђевојка: 15
"Та ливада ка’ у бабе мога."
Кад су дошли у мермер-авлију.
Опет вели Мерија ђевојка:
"Та авлија ка’ у бабе мога."
Кад су били на горње чардаке. 20
Опет вели Мерија ђевојка:
"Ти чардаци ка' у бабе мога." —
Вечераше и господоваше
И сићане мрве пометоше,
Па младенце у ђердек сведоше. 25
Мало стаде, за дуго не беше,
Бјеше ведро па се наоблачи,
Из облака мутна киша иде
Иде киша мутна и крвава,
> Муње севљу, громови пуцају, 30
Од ђердека даске одбијају.
Трком трчи Хасан-агиница,
Она виче свог Мујага сина:
„О Бога ти, мој Мујага сине!
„Упитај де твоју вјерну љубу: 35
„Од кога је рода и племена."
Пита Мујо своју вјерну љубу,
Њему Мејра 'вако одговара:
„Ја сам ћерка аге Хасан-аге...“
