Освојење Мајнца и Манахја[1]
Завери се Јордан генерале,
Да ће узет' Мајинц и Манахје,
Пак бијелу књигу написао,
Те је шаље принцу од Манахја:
„Ој Максиме, принцу од Манахја, 5
„Предај мени кључе од Манахја,
„Да не тарем принцу од Манахја,
„Нити твоје, нити моје војске,
„Да не рушим града бијелога!"
Књигу гледа принце од Манахја 10
Када је он књигу разгледао,
Себи зове своје поглавице,
Те им штије листак књигу б'јелу,
Што говори Јордан генерале.
Али вели принцу од Манахја: 15
„Вај грађани, моје поглавице,
„Да ми дамо кључе од Манахја
„Да не руши града бијелога!“
Пак он узе лагане кочије,
Тер побјеже у земљу цесарску, 20
А предаде кључе од Манахја.
Кад то виде Јордан генерале,
Он им другу књигу написао,
Те је шаље Мајцу бијеломе,
А на име Кнежевић Ивици: 25
„Обрстаре, Кнежевићу Иве,
„Предај мени, ти од Мајнца кључе,
„Да не тарем, Кнежевићу Иве,
„Нити моје, нити твоје војске,
„Да не рушим града бијелога!“ 30
Кад је Иве књигу разгледао,
Књигу гледа, другу руком пише,
Јер је Иве срца јуначкога,
Пак говори Јордан генералу:
„Ја с помоћи Бога јединога, 35
„Не дам теби Мајнца бијелога,
„Док је мени на рамени главе!
„Не боим се патриота млада,
„Кој' не вјерује Бога јединог,
„Већ он таре цркве и олтаре!“ 40
Кад то чуо Јордан генерале,
Он подиже своју силну војску,
Рајну воду више Мајнца пређе,
Тер ми шеће око Мајнца с војском
И затвори Кнежевића Иву, 45
Бије њега бомбам' и лубардам',
Мали огањ нигдар не престаје.
Кад је Иви мука додијала,
Он ми пише једну књигу малу,
Тер је шаље Вурмсер генералу: 50
„Ој Вурмсеру, мили генералу,
„Патриот је мене затворио,
„Баш у Мајнцу граду бијеломе,
„Мене биjе бумбам' и лубардам'
„Мали огањ никад не престаје, - 55
„Већ ми шаљи једну помоћ малу;
„Ако л' ми је ти послати не ћеш,
„Морам дати ја од града кључе,
„Ја л' погубит' моје сережане!“
Књигу штије Вурмсер генерале, 60
Пак дозивље своје генерале:
„Генерали, моји витезови,
„Који ће се добар јунак наћи,
„Да он иде Мајнац отворити,
„И нашега млада обрстера, 65
„Кнежевића Иву ослободит'?"
Затече се Виде Гвозденовић,
Па он вели Вурмсер генералу:
„Господине Вурмсер генералу,
„Дај ти мени неколико војске, 70
„И дај мени кола и кочије,
„Да ја вржем војску у кочије,
„Да се моја не узмори војска,
„Док ја сретем патриота млада -
„Ја ћу поћи Мајнцу бијелому!" 75
Кад то чуо Вурмсер генералу,
Даде њему неколико војске,
И даде му кола и кочије,
Тер он врже војску у кочије,
За дан и ноћ до Манахја дође. 80
Кад ми бео данак освануо,
Срете њега патријудска војска,
Код Манахја града бијелога,
Сретоше се, пак се ударише,
Бог поможе Гвозденовић Виду, 85
Он потиште патријуда млада:
На Некер га воду нагонио,
Некер воду с њиме зајазио;
А што њему у град не утече,
То је он под мач учинио. 90
У то доба Клерфај генерале,
Он ми приспе Мајнцу бијелому,
И потиште патријудску војску,
И отвори младе сережане,
Кад то виђе Млачан обритере, 95
Он подвикну своје сережане,
Сережани јуриш учинише,
И француску војску потираше.
Ни горе до Вурмуса града,
Ето, брате и горега јада, 100
Јер Французу боља срећа б'jаше,
Срете њега Вурмсер генерале,
Тријест хиљад' под мач учинио,
А тријест је живи ухвалио,
И ухвати до три генерала, 105
Отеше му азну и лубaрде
Тер се врати б'јеломе Манахју.
Под Манахјем шанце покопао,
Бије њега бумбом и лубардем,
Мали огањ нигдар не престаје, 110
Бије њега за осам данака,
Кад девети данак, освануо,
Књигу пише француски генерал,
По имену баш Јордан генерал,
Пак је шаље Вурмсер генералу: 115
„Господине, Вурмсер генералу,
„Дај ми, пардон мојој силној војсци,
„Да ћу теби од Манахја кључе,
„И даћу ти свијетло оружје!“
Кад је Вурмсер књигу разгледао, 120
Пардон даде патријуду младу,
А он вуче од Манахја кључе,
И француско свијетло оруж'је
A његову засужнио војску!
