Оро води Јелица девојка,
оро води, невесело 'оди.
Питује гу из кола девојка:
„Ој бога ти, Јелице девојко,
што си данас тако невесела?” 5
Говори јој Јелица девојка:
„Ој бога вам, моје другарице,
кад питате, ја ћу ви казати:
синоћ сам вам млада испрошена,
испрошена и прстенована, 10
а јутрос ми рано 'хабер дође,
од мојега свекра и свекрве,
да им спремам свилене дарове.”
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 223.
