Ори Ружо, вилна Ружо,
Што си такој повилнела,
Што си мужа изгорела?
— Несам, мајко, жи’ми Трајко,
Ја му реко: спотни гламње, 5
Он не теја да ме чује.
Узо гламњу па по њега,
Прсну жишка, изгоре га.
Ој убава, мала момо, ладо, ладо!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 78.
