Опроштај са Шајкашком

Војислав Илић

Опроштај са Шајкашком Писац: Војислав Илић

Равна шајкаша поља, остајте збогом и даље,
Растанка нашег куца последњи, ево, час...
Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље:
   Небо нек чува вас!

Ја волим кућице беле са трском покривене,
И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври,
Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене,
   И све у санку спи.

Гледô сам у летње подне, кад сунце прижеже жарко,
Варљиве слике ваше: кристалних вода сјај,
И сниске, кудраве шуме, и сунце над њима јарко,
   Прохладни, мили крај.

Ал' где је кристална река и сенка питомих шума?
Преда мном рудине пукле и равна пола та...
Врела прашина лети са равна и глатка друма,
   Нада мном сунце сја.

Тако уморни путник по равни пешчаној блуди,
И види кладенац бистри и травни види пôд,
А сунце подневно жеже и жеђ му умара груди,
   И слаби његов ход.

Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди,
Љуби та равна пола, жеља је моја сва,
И љуби... ах, љуби мене, и мање вина ми нуди.
   И бићу срећан ја.

Нови Сад, 12. и 26. мај 1888.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 86, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.