Знаш ли, душо, кад си моја била,
На мом крилу грозне сузе лила,
Сузе лила, кроз плач говорила:
„Бог убио ону сваку другу!
„Која држи вјеру у јунаку; 5
„Као што је оно ведро небо,
„Часом ведро, а часом облачно,
„Онака је вјера у јунака:
„Док те љуби: „„Узећу те, душо"";
„Кад обљуби: „„Чекај до јесени."" 10
„Јесен прође и зима настане,
„А он с' онда с другом разговара."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 404.
