Опклада Југовића

Извор: Викизворник


Опклада Југовића

Сабраше се девет Југовића,
сабраше се у ладне меане,
вино пију, облоге чинију:
ко ће ићи до Стамбола града,
од Стамбола до Кратово града, 5
од Кратова у Котора града:
„Дан да иде, одма да се врати,
да му дамо девет бела двора,
да му дамо девет врана коња,
да му дамо девет оштре сабље, 10
још да дамо девет верне љубе!"
Превари се Ицо младо дете;
сунце зађе, мрак на поље паде,
Ицо иде сетан невесео,
ту га спази она верна љуба: 15
„Бог те убио, Ицо господаре,
која ти је голема невоља,
што ни идеш сетан невесео?"
„Пошто питаш, моја верна љубо,
пошто питаш, право да ти каже: 20
сабрасмо се девет Југовића,
сабрасмо се у ладне механе,
вино писмо, облоге чинисмо:
ко ће да иде до Солуна града,
од Солуна до Кратова града, 25
од Кратова до Котора града:
дан да иде, одма да се врати,
да му дамо девет врана коња,
да му дамо девет оштре сабље,
још да дамо девет верне љубе; 30
о чујеш ли моја верна љубо,
превари се, облоге узедо;
кад да идем, а кад да се вратим?"
Па говори она верна љуба:
„Бог те убио, Ицо господаре, 35
паметом ћеш кућу да загубиш,
доброг коња четири дана хода,
а са твојим и недељу дана!"
„Нема друге, моја верна љубо,
но се дижи рано на подранак, 40
коња зоби и мене позови!"
Па се диже она верна љуба,
коња зоби и Ицу позива:
„Диж се, Ицо, сан се не наспаја,
што си јуче облоге узеја, 45
кад да идеш и кад да се врнеш!"
Рипи Ицо ко да се помами,
па он меће ногу у зенгију,
докле јунак другу да пребаци,
па одоше у широко поље. 50
Ту га срете Краљевићу Марко:
„Добро јутро, Ицо побратиме!"
Али Ицо њему не одговара.
„Бог те убио, Ицо побратиме,
што ти мени данас не одговараш?" 55
„Пошто питаш, Марко побратиме,
пошто питаш, право да ти кажем:
сабрасмо се девет Југовића,
сабрасмо се у ладне механе,
вино писмо, облоге чинисмо, 60
ко ће да иде до Солуна града,
из Солуна у Кратова града,
дан да иде, одма да се врати,
да му дамо девет бела двора,
да му дамо девет врана коња, 65
да му дамо девет оштре сабље,
још да дамо девет верне љубе;
превари се, облоге узедо;
кад да идем, а кад да се вратим?"
Ал говори Краљевићу Марко: 70
„Бог те убио, Ицо побратиме,
паметом ћеш кућу да загубиш,
добра коња од(а) четири дана,
а са твога и недељу дана;
но чујеш ли, Ицо побратиме, 75
да молимо Шару пеливана!"
Стаде Марко Шарцу говорити:
„Чујеш ли ме, Шаро, добро моје,
да отидеш до Солуна града,
из Солуна у Котора града, 80
дан да идеш, дома да се вратиш!"
Стави Ицо ногу у зенгију,
докле јунак другу да пребаци,
он отиде у Солуна града,
из Солуна у Кратова града, 85
из Кратова у Котора града,
он отиде и натраг се враћа;
ал у дворе кавга заметнута,
сви оћеју љубу да му узму,
ал говори она верна љуба: 90
„Чујете ли девет Југовића,
да се пењем на високу кулу,
па да гледам редом покрајине,
не би ли га, јадна, угледала!"
Ал говори она верна љуба: 95
„Чујете ли девет Југовића,
отуд иде један облак магле,
и у магли један добар јунак,
по човеку као да је Ица,
а по коњу, као Марков Шарац!" 100
Ал се љуба брзо досетила:
„Није Шарац (Марка Краљевића),
но су коња пене (пре)покриле!"
па он дође у широко поље,
ту су с Марком коња разменили, 105
па ми стиже у беле дворове,
ал говори Ицо младо дете:
„Чујете ли ви дружино моја,
да ми дате девет врана коња,
да ми дате девет бела двора, 110
да ми дате девет оштре сабље,
а верне љубе поклони нек су вам!"



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 482-485.