Соко лети преко Сарајева,
Тражи лада, ђе ће починути,
Нађе јелу насред Сарајева,
А под јелу софру од мерџана,
А под софром студену водицу, 5
А за софром Сумбул удовицу,
И дјевојку румену Ружицу.
Стаде соко мишљат' п размишљат':
Ал' ће љубит' Сумбул удовицу,
Ал' ђевојку румену Ружицу; 10
Све мислио, на једну смислио:
„Боље злато на пола дерато,
„Него сребро из нова ковато."
Стаде љубит' Сумбул удовицу;
Љуто куне љепота ђевојка: 15
„Сарајево, огњем изгорјело!
„По врху те огањ опалио!
„А по дну те вода занијела!
„По сриједи куга уморила!
„Што у тебе зли закон постаде, 20
„Да се љу6е буле удовице.
„Остављају лијепе ђевојке!"
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 336-337.
