Опет то исто (Скадарка дјевојка)

Извор: Викизворник


Опет то исто

Платно б'јели Ружица ђевојка
Мила сестра Корун-капетана
На Ситници на води студеној.
Кад је дању око подне било,
Док ето ти с оне друге стране 5
По имену Танковић-Османа.
Осман води поред себе дора
До Ситрнице те воде студене,
Да напоји претила дорина.
Нешто му се даде погледати, 10
Преко воде угледа ђевојку,
Ђе бијели на Ситници платно.
Како виђе, одма је познаде,
Па дозива сестру Корунову:
"О Ружице, сестро Корунова, 15
"Деде пушти скуте и рукаве,
"Јер ако ме послушати нећеш,
"Кунем ти се и вјеру ти дајем,
"Да ћу дора посјест' од мејдана,
"Прегазићу ту воду Ситницу, 20
"Ђауркињо, нећеш побјегнути,
"Оћу тебе заробити младу,
"Одвести те у нашу Удбину.
"Ја имадем брата Усејина,
"Кога јоште оженио нисам, 25
"Њега оћу с тобом оженити."
Кад то чула сестра Корунова,
Турчину је 'вако говорила:
"Ој Турчине, смраду од Турака,
"Ја нијесам одгојила лице 30
"3а твог брата рђу Усејина,
"Но сам моје одгојила лице
"Ил' за бана ил' за капетана."
Када Турчин саслуша ђевојку,
Па посједе дора од мејдана, 35
У Ситницу утјера дорина.
Кад то виђе сестра Корунова,
Плећа даде, а бјежати стаде.
Не даде јој Танковић Османе,
Усред поља достиже ђевојку, 40
Увати је за бијелу руку,
Па је тури за се на дорина,
Па нагони дора на Ситницу,
Те Ситницу воду пребродио.
Кад изиђе земљи на обалу, 45
Ту одсједа дора од мејдана,
Па га даје Ружици ђевојци:
"Дед', влахињо, провадај дорина."
Турчин скида ђузел одијело,
И истреса воду из чизама. 50
Ама Ружа провада дорина,
Нешто гледну уз коња дорина,
На дорату седло од биљура,
Па по седлу и сребро и злато,
О умкашу двије пушке златне, 55
Све мислила Ружа Корунова,
Је ли боље провадат' дорина,
Да л' појати дора од мејдана,
Па бјежати двору бијеломе.
Све мислила, на једно смислила, 60
Па ђевојка посједе дорина,
У Ситницу коња нагонила,
И здраво је млада пребродила.
Кад то виђе Танковић Османе,.
Трчи Осман води до појаса, 65
Па он сестру Корунову куми:
"Богом сестро, Ружо Корунова,
"Врати мени дора од мејдана,
"Јер такога у Удбињу нема;
"Узми, сестро, двије пушке златне, 70
"И џаба ти аша позлаћена,
"То ти носи Корун-капетану,
"Тек ми врати коња од мејдана."
За то Ружа ништа не слушаше,
Но Турчину 'вако говораше: 75
"Ој Турчине, не једи погани,
"Ја ћу водит' дора од мејдана
"Милу брату, Корун-капетану,
"Нека знаде, да сестру имаде."

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 620-622.