Двоје драго заспало
Међу двјема горама.
Једно с другим говори:
Које с' пријед пробуди,
Једно друго да љуби. 5
Пробуди се ђевојка,
Стаде будит' ђетића:
"Диг' се горе, мој драги,
"Ал' се ниси наспао,
"Да идемо у поље, 10
"Да беремо ружице,
"И питоме љубице.
"Кад будемо у коло,
"Не фатај се за меие,
"Е ће нама говорит', 15
"Да' смо двоје љубљено,
"А ми, знадеш, нијесмо,
"Него синоћ и јутрос,
"И још ћемо довече."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 202-203.
