Кад се жени арамбаша Лаза,
Далеко је просио девојку:
Три дни ода прико поља равна,
А четири прико воде ладне.
Просио је и испросио је, 5
Мало јој је рока оставио,
Мало рока, док до двора дође
И сакупи кићене сватове.
Сакупио кићене сватове,
Пак он иде по лепу девојку. 10
Кад поведе лепоту девојку,
И он седа до лепе девојке:
"Ој девојко, драга душо моја!
"Кад будемо близу двора мога,
"Тамо ће нас дочекати мајка, 15
"Изнеће нам један кондир вина;
"Ти га прими, ама пити немој,
"Већ га подај до себе деверу."
Кад су били близу двора белог,
Радосно и дочекала мајка, 20
Изнела им један кондир вина,
И слаткога меда на тањиру.
Примала га мила снаха њена,
Примала га, ал' га пила није,
Већ га даје до себе деверу: 25
"Нисам вина ни код бабе пила,
"Слатка меда ни у санку снила."
Капца паде на коња витеза,
Капца паде, а коњ се распаде.
Ал' беседи Лаза арамбаша: 30
"Чуј-де, Боже, видите л', сватови!
"Ово ми је девета девојка,
"Осам ми је отровала мајка,
"Па је тела и ову девету."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 566-567.
