Чува Павле у Морачу овце,
Чувајући злаћен ђердан нађе,
Па ми стаде Павле промишљати,
Коме ће ли ђердан даровати:
Да га дадем милој мајци својој, 5
Биће жао љуби ил' сестрици;
Да га дадем љуби ил' сестрици,
Биће жао милој мајци моЈој,
Мисли Павле на једну смислио.
Меће ђердан у њедра бијела, 10
Па ми иде двору бијеломе,
Па дозива милу мајку своју:
„О за Бога, мила моја мајко,
„Ја ти чувах у Морачу овце,
„Чувајући трудан сан заспао, 15
„Уљезе ми змија у њедарца,
„Извади је, моја мила мајко.“
Ма је њему говорила мајка:
„Не бих ти је, синко, извадила,
„Ако ће ти очи извадити.“ 20
Он дозива милу сестру своју:
„Богом тебе, мила сестро моја,
„Извади ми змију из њедарца.“
Ма је њему сестра говорила:
„Не бих ти је, брате, извадила, 25
„Ако ће ти срце извадити.“
Он дозива драгу љуби своју:
„О за Бога, драга љубо моја,
„Извади ми змију из њедарца."
Заврћала руке до лаката, 30
Меће руке у њедра бијела,
Извадила злаћена ђердана.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 404-405.
