Опет то исто (Кад се препануо Марко)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет то исто

0001 Синоћ Марко с мајком вечераше
0002 Кору крува и црвена вина,
0003 Ал’ му стара говораше мајка
0004 ”Ој богу ти, мили сине Марко,
0005 ”Кажуј, сине, право по истини,
0006 ”Јеси ли се кадгођ препануо,
0007 ”Од када си се оружја фатио. ”
0008 Марко њојзи тијо говораше:
0009 ”Мајко моја, да ти право кажем,
0010 ”Нијесам се никад препануо
0011 ”Од Турчина нити од каура
0012 ”Од како сам сабље опасао,
0013 ”Али сам се једном препануо,
0014 ”Кад сам био скоро у сватове,
0015 ”Побратиму Бановић-Секулу.
0016 ”Кад се кита свата сакупило,
0017 ”Да ти кажем неке поглавице:
0018 ”Стари свате Старина Новаче,
0019 ”Првијенац стари деспот Ђуро,
0020 ”Барјактаре Марић војевода,
0021 ”Мањи барјак Мали Радојица,
0022 ”А војвода бан војвода Јанко.
0023 ”Отлен свати пут Мисира по’смо,
0024 ”У Мисиру када приспједосмо
0025 ”Пред дворове од Мисира краљу,
0026 ”Пред дворе му шалу учинисмо,
0027 ”У бијеле дворе уљегосмо,
0028 ”Ту ти писмо за неђељу вино.
0029 ”Кад неђеља напуни се дана,
0030 ”Ал’ бесједи старина Новаче:
0031 ” ”О богу ти, од Мисира краље,
0032 ” ”Износ’ даре, изводи ђевојку,
0033 ” ”Доста ј’ било пива и јестива. ”
0034 ”Када зачу од Мисира краље,
0035 ”Он изнесе даре на сватове:
0036 ”Свакојему што је за којега:
0037 ”Старом свату Старини Новаку
0038 ”Њему даде злаћену јабуку,
0039 ”Првијенцу старом деспот-Ђуру
0040 ”Њему даде од злата кошуљу,
0041 ”Малом свату малом Радојици
0042 ”Даде краље злаћену кошуљу,
0043 ”А даде ми бан-војводи Јанку
0044 ”Њему даде злаћене мараме,
0045 ”Ђеверима коња и ђевојку,
0046 ”Десни бјеше Реља Бошњанине,
0047 ”А лијеви бјех ја, моја мајко.
0048 ”Кад је свате редом даровао,
0049 ”Из бијеле куле изиђосмо,
0050 ”Пред дворе му шалу заметнусмо,
0051 ”А нас краље бјеше испратио,
0052 ”А за мене ни абера нема.
0053 ”Отлен по’смо зеленом планином,
0054 ”А за њима краље пристајаше.
0055 ”Све уза ме па ме погледује,
0056 ”И овако мени проговара:
0057 ” ”Јеси ли се расрдио, Марко,
0058 ” ”Е те нисам даром даровао
0059 ” ”Али оћу данас, ако Бог да. ”
0060 ”То изрече, пак се натраг врати.
0061 ”Кад ја виђех, моја стара мајко,
0062 ”Да ме краље онђе не дарова,
0063 ”Од бедре сам криву извадио,
0064 ”Оћах њему одасјећи главу.
0065 ”Када виђе од Мисира краљу,
0066 ”Да ће онђе лудо погинути,
0067 ”Од бедреје ђорду распасао,
0068 ”Пак је мене на дар поклонио.
0069 ”А каква је дивна и лијепа:
0070 ”О њојзи су два гајтана златна,
0071 ”О гајтан’ма два камена драга,
0072 ”Ваља сабља по Мисира града.
0073 ”Отлен свати планинама по’смо.
0074 ”Када, мајко, у планину до’смо,
0075 ”Све сватове попанула жеђа,
0076 ”Па су свати мени бесједили:
0077 ” ”Ој Богу ти, Краљевића Марко,
0078 ” ”Знаш ли, Марко, ако Бога знадеш!
0079 ” ”У планини извор воде ладне;
0080 ” ”Ти с’ одио вазда планинама,
0081 ” ”Али знадеш ђе механе винске. ”
0082 ”Тадер сам им право казивао,
0083 ”Да не знадем ниђе воде ладне
0084 ”У планини ни близу планине,
0085 ”А далеко ту механу винску,
0086 ”А да знадем дубоко језеро,
0087 ”Ал’ језеро нигда није само
0088 ”Без Турчина али горског звјера.
0089 ”То зачуше кићени сватови,
0090 ”Пак стадоше мене заклињати:
0091 ” ”Казуј, Марко, ако Бога знадеш!
0092 ”Ђе језеро бива, ђе л’ почива,
0093 ” ”Поцркасмо од немиле жеђи? ”
0094 ”Тадер сам им пута казивао,
0095 ”Све сватове језеру водио.
0096 ”Кад језеру близу примакосмо,
0097 ”Кад на њему стражу угледасмо,
0098 ”Силну стражу једно турско момче.
0099 ”Колико је силно и бијесно,
0100 ”На коња је ноге прекрстио,
0101 ”Лулу пуши, гледа уз планину.
0102 ”Кад виђеше кићени сватови,
0103 ”Свијема је жеђа утрнула.
0104 ”Када виђе са језера Туре,
0105 ”Па завика из грла бијела:
0106 ” ”Ој Богу ти, Старина Новаче,
0107 ” ”Остави ми Мисирку ђевојку,
0108 ” ”И све даре што сте понијели,
0109 ” ”Или стани да их дијелимо. ”
0110 ”Кад то зачу Старина Новаче,
0111 ”Пред њим баци мисирске дарове,
0112 ”Плећи даде, а бјежати стаде.
0113 ”Па дозива старог деспот-Ђура:
0114 ” ”Ђе си, Ђуро, примакни се амо,
0115 ” ”Даруј мене мисирске дарове,
0116 ” ”Или стани да их дијелимо. ”
0117 ”Даде Ђуро, не рече ријечи,
0118 ”Пак побјеже Ђуро за Новаком.
0119 ”Опет Туре на сватове вика:
0120 ” ”Барјактару, Малић-војевода,
0121 ” ”донес’ амо мисирске дарове,
0122 ” ”Али к мене да их дијелимо. ”
0123 ”Кад то виђе Малић војевода,
0124 ”Инако се њему не могаше,
0125 ”Даде њему што је и имао,
0126 ”Пак побјеже Малић за Ђурицом.
0127 ”Опет Туре у сватове виче:
0128 ” ”Мало момче, мали Радоњица,
0129 ” ”Остави ми свилена барјака. ”
0130 ”Када виђе мали Радоњица,
0131 ”Сави барјак, пред Турчином баци,
0132 ”Отлен пође с врагом за Малићем.
0133 ”Опет Туру доста не бијаше,
0134 ”Него зове са језера Туре:
0135 ” ”Дед’ камо те, бан-војвода Јанко,
0136 ” ”Што не вадиш мисирске дарове,
0137 ” ”Али к мене да их дијелимо. ”
0138 ”Када виђе бан војвода Јанко,
0139 ”Вади златну срмајли мараму,
0140 ”Пак је баца Туру на коњицу,
0141 ”Оде с врагом бане за Радоњом.
0142 ”Опет Турчин на сватове вика:
0143 ” ”Љеви ђевре, Реља Бошњанине,
0144 ” ”Остави ми мисирске дарове,
0145 ” ”И остав’ ми Мисирку ђевојку,
0146 ” ”Али к мене да их дијелимо. ”
0147 ”Кад то зачу Реља Бошњанине,
0148 ”Он погледа с десне на лијеву,
0149 ”Кад ли нема свата ни једнога,
0150 ”Пушти цуру, а баци дарове,
0151 ”И отиде с врагом за војводом.
0152 ”Оста сама на друму ђевојка,
0153 ”Цвили јадна кам би проплакао,
0154 ”У мене је срце пропукнуло,
0155 ”Ал’ не смијем од Турчина, мајко,
0156 ”Ни да бјежим ни да јој помагам.
0157 ”У то Турчин са коњица вика:
0158 ” ”Ти делијо, Краљевићу Марко,
0159 ” ”Ти си био ђевер уз ђевојку,
0160 ” ”Што сад мислиш и што ли размишљаш?
0161 ” ”Остави ми мисирске дарове,
0162 ” ”И пушти ми лијепу ђевојку,
0163 ” ”Ал’ овамо да их дијелимо. ”
0164 ”Препадох се, право да ти акжем,
0165 ”Но м’ укори краљева ђевојка,
0166 ”Сузе рони, овако говори:
0167 ” ”Мој ђевере, Краљевићу Марко,
0168 ” ”Ја сам чула ђе причају људи,
0169 ” ”Да на свијет не има јунака
0170 ” ”Као тебе Краљевића Марка.
0171 ” ”Ако ли се од људи не стидиш,
0172 ” ”Бој се, Марко, Бога јединога
0173 ” ”Немој мене остављати саму.
0174 ” ”Ако ти је жао погинути,
0175 ” ”Мило живјет’ стидан на свијету,
0176 ” ”Подај мене твоју сабљу бритку,
0177 ” ”Да Бог да ти останула пуста,
0178 ” ”Бранићу се силноме Турчину. ”
0179 ”Укори ме, а невоља јој је,
0180 ”А ја сам ти зао при укору.
0181 ”Тада зажех очи обадвије,
0182 ”Да не видим кад ћу погинути,
0183 ”Пут Турчина снажно кидисао,
0184 ”Приђе он к мене, но ја к њему дође,
0185 ”На бритке се сабље ударасмо,
0186 ”Да ми не би Шарац од мегдана,
0187 ”Прес’јече ме на три половине,
0188 ”Него клече на прва кољена,
0189 ”Високо ме сабља премашила.
0190 ”А ја жмећи там’ овамо махам,
0191 ”Док заватих коња ал’ Турчина.
0192 ”Страх ми не да очи отворити,
0193 ”Још ја махам да бих замахнуо,
0194 ”Кад ли мене нико не удара,
0195 ”И још не шћах очи отворити,
0196 ”Ал’ завика са коња ђевојка:
0197 ” ”Бре аферим, Краљевића Марко,
0198 ” ”Шта већ радиш, ајде да бежимо. ”
0199 ”Ондар сам ти очи отворио,
0200 ”Кад на земљи глава од Турчина,
0201 ”Гола шија при њој до рамена,
0202 ”Глава скаче, а Турчин се ваља.
0203 ”Рекох ријеч краљевој ђевојци:
0204 ” ”Брже снахо, ако Бога знадеш,
0205 ” ”Ти сакупљај по путу дарове,
0206 ” ”Ја ћу купит’ по гори сватове,
0207 ” ”Не бисмо л’ их како сакупили. ”
0208 ”Тада скочи љепота ђевојка,
0209 ”Зави скуце, а зави рукавце,
0210 ”Она купи по путу дарове,
0211 ”Марко зове по гори сватове,
0212 ”Доклен их је Марко сакупио,
0213 ”Свакоме сам даре поврнуо,
0214 ”Сваком своје чије које било.
0215 ”Отлен по’смо у Котаре равне,
0216 ”Одведосмо лијепу ђевојку,
0217 ”Оженисмо Бановић-Секула.”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.