Сиђеле су три ђевојке,
На риду, на камену,
А у лугу зеленоме.
А у лугу бумбул поје,
Пој, Ајке, душо моја, пој![1]5
Међу собом говориле,
Шта би која најволија;
Најстарија говорила:
"Ја бих ђердан најволија."
А средња је говорила: 10
"Ја бих кавад најволија."
А најмлађа говорила!
"Луде ли сте, друге моје
"Шта је ђердан при доброти?
"Шта ли кавад при љубави? 15
"Ја бих драгог најволија."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 344-345.
