Опет то, мало друкчије (Чува овце братац и сестрица)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет то, мало друкчије

Пресахнула зелена ливада,
Пресахнула па се подмладила.
По њој Иво вране коње пасе,
Сестрица му ручак доносила.
Сједе Иво ручак ручковати 5
А сестрица лице умивати;
Сијну лице кано јарко сунце!
Ал говори Сењанине Иво:
„Лјепа лица, моја сејо драга!
Грјехота је да га туђин љуби 10
Већ да ти га ја брат Иво љубим!”
Ал говори сеја Иванова:
„Брацо Иво, окрени се сунцу -
То из тебе вила проговара!”
„Није вила, већ што си ми мила.” 15
Кад то чула сеја Иванова,
Скупи скуте у бијеле руке,
Она бјежи преко поља равна
Кано звјезда преко неба сјајна.
Далеко је угледала мајка, 20
Још је ближе пред њу ишетала.
И говори остарјела мајка:
„Што је теби, моја шћери драга?”
„Не питај ме, моја мила мајко!
Дајде мени једну крпу платна 25
Да сакријем лице од Ивана,
Од Ивана, кано од туђина!”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 153.