Ђевојке су бостањ посадиле
Око ана и око амама,
У бостању три соФе садиле:
Једну софу црвен' гароФиља,
Другу софу ситна босиока, 5
Трећу софу румене ружице;
Наврани се момче нежењено,
Ђевојкама бостањ погазио
Љуто куну лијепе ђевојке,
Ко је њима бостањ погазио: 10
Међу собом младе вијећале:
"Да иштемо свилу по везиљах
"И ибришим конце по терзијах,
"Да сплетемо мрежу племениту,
"Да запнемо около амама, 15
"Не би л' смо га жива уфатиле."
Како рекле, тако учиниле:
Заискаше свилу по везиљах
И ибришим конце по терзијах,
Саплетоше мрежу племениту, 20
Запеше је около амама,
Пак је њима Бог и срећа дала,
Уфатише оно момче младо,
Што је њима бостањ погазио.
Међу собом вијећ' учиниле, 25
Којом ће га смрти уморити:
Једна вели: "Да га закољемо:"
Друга вели: "Да га утопимо;"
Трећа вели: "Да га убијемо."
Ал' говори јадно момче младо: 30
"Нјесам јагње, да ме закољете;
"Нит' сам риба, да ме утопите;
"Нит' сам змија, да ме убијете;
"Нег' сам јунак, да ме објесите,
"О злу дрву, ђевојчину грлу." 35
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 412-413.
