Опет то, мало друкчије (Смрт Смаил-аге Ченгијћа)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет то, мало друкчије

0001 Књигу пише Ђоко Маловићу,
0002 Силан Ђоко с каменијех Дужи,
0003 Па је посла Гацку и Липнику
0004 Смаил-аги на бијеле руке:
0005 „Чуј ме ага, гази Смаил-ага!
0006 „Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио?
0007 „Одметну се раја по Дробњаку,
0008 „Не даду ти гроша ни харача
0009 „Ни икаква трећелева царског,
0010 „А не даду зијамета твога;
0011 „Главари ти о невјери раде,
0012 „А најпрви Церовић Новица,
0013 „Од Сировца Петар Кршикапа,
0014 „Од Малинска Дамјановић Мирко,
0015 „Амза Томић од села Превиша,
0016 „Од Петнице Караџићу Шујо,
0017 „Од Пошћења Башов Милутине
0018 „И са њиме Попе Головићу,
0019 „Који перо држи у рукама,
0020 „Ситне књиге на Цетиње спрема,
0021 „Те он тебе пањка у владике;
0022 „Ђурђијћ Јоко с Комарнице равне
0023 „И Гаврило Шибалија стари,
0024 „Те ти, ага, о невјери раде,
0025 „Како ће ти погубити главу:
0026 „Још ћу ти се, ага, радовати
0027 „И велике јаде искаживат’
0028 „За Новицу за крвника твога,
0029 „Што се твоме јаду домислио:
0030 „Отишао врелу и Цетињу
0031 „Код владике краља Цетињскога,
0032 „Он је тебе даву учинио
0033 „И овако њему говорио:
0034 „ „Виђи зулум, са Цетиња краљу,
0035 „ „Од зулума и од зулумћара,
0036 „ „Од Турчина Ченгијћ-Смаил-аге!
0037 „ „Ми од њега живјет’ не моремо,
0038 „ „По Дробњаку велик зулум ради:
0039 „ „Кад долази да купи хараче,
0040 „ „Он доводи триста харачлија,
0041 „ „Узима нам краве и волове,
0042 „ „Смаил-ага нама од пореза,
0043 „ „И гони их Гацку и Липнику;
0044 „ „Те би јаде раја опростила,
0045 „ „Но не може јаде опростити:
0046 „ „Смаил-ага оде, Русто дође,
0047 „ „И доводи триста кесеџија,
0048 „ „По Дробњаку више јаде ради,
0049 „ „Коље нама краве и волове
0050 „ „И дебеле овце и овнове;
0051 „ „И то бисмо с јадом подносили,
0052 „ „Но не мож’мо јаде подносити,
0053 „ „Што се Русто аси учинио:
0054 „ „Сад нам тише лијепе ђевојке
0055 „ „Ал’ невјесте скоро доведене;
0056 „ „То не може раја подносити,
0057 „ „На оваки зулум обикнути.
0058 „ „Виђи зулум, са Цетиња краљу!” ”
0059 „Кад владика бјеше разумио,
0060 „Што говори Церовић Новица,
0061 „Новици је тако бесједио:
0062 „ „А Новица моја узданице!
0063 „ „Могу ли се поуздати у те,
0064 „ „Да убијеш Ченгијћ-Смаил-агу,
0065 „ „И његову да изгубиш главу?
0066 „ „Знаш, Новица, није било давно,
0067 „ „Кад изиде на Грахово војска,
0068 „ „А пред војском бијаху Ченгијћи,
0069 „ „Да привате питомо Грахово,
0070 „ „Мене књига од војводе дође,
0071 „ „Од војводе Дакова Јакова,
0072 „ „Да му дајем индат у Грахово,
0073 „ „Да Грахово браним од Турака,
0074 „ „А ја послах моје Црногорце
0075 „ „А пред њима браћу Петровиће
0076 „ „А пред свијем Станова Стефана,
0077 „ „Те одоше питому Грахову,
0078 „ „Кад дођоше на Грахово с војском
0079 „ „Код војводе Дакова Јакова,
0080 „ „А Бог уби Дакова Јакова,
0081 „ „Те он срете Црногорску војску
0082 „ „А пред њоме моје Петровиће,
0083 „ „Па изнесе жежену ракију,
0084 „ „Те опоји моје Црногорце,
0085 „ „Па у Турке јуриш учинише,
0086 „ „И у војску Турску огрезнуше,
0087 „ „Те их силни Турци опколише,
0088 „ „Исјекоше моје Петровиће
0089 „ „И остале младе Црногорце;
0090 „ „Таде су ми очи извадили
0091 „ „И у срцу рану направили,
0092 „ „Како ми их таде исјекоше,
0093 „ „И данас ми стоји рана љута
0094 „ „На Турчина Ченгијћ-Смаил-агу;
0095 „ „Ја у томе ситне књиге писах
0096 „ „На главаре низ Херцеговину
0097 „ „Не би ли се Србин намјерио,
0098 „ „Ко би браћу моју осветио
0099 „ „На Турчину Ченгијћ-Смаил-аги,
0100 „ „Не нађе се доброга јунака:
0101 „ „А Новица, ако Бога знадеш!
0102 „ „Нејли мене осветити, сине!
0103 „ „А ево ти Божју вјеру давам,
0104 „ „Честита бих тебе учинио,
0105 „ „Док је трага и кољена мога.” ”
0106 „Кад Новица разумје владику,
0107 „Он је њему тако говорио:
0108 „ „Ал’ ћу своју главу изгубити
0109 „ „Ал’ агину донијети ође
0110 „ „И осветит’ твоје Петровиће.” ”
0111 Све то каза Ђоко Маловићу
0112 А Турчину Ченгијћ-Смаил-аги:
0113 „Истина је, Ченгијћ Смаил-ага!
0114 „То је амо свеколико било,
0115 „Сад те хоћу, ага, сјетовати:
0116 „Купи војску, хајде у Дробњаке,
0117 „Да Дробњаке тевтиш учинимо
0118 „И узмемо гроше и хараче;
0119 „Теке ћу те ага сјетовати:
0120 „Немој купит’ калабалук војске,
0121 „Него само триста харачлија,
0122 „Којијех је раја обикнула.
0123 „Од тог раја успрегнути не ће,
0124 „Но ће к тебе раја похитати
0125 „И донијет’ гроше и хараче,
0126 „Онда ћемо лако за главаре.”
0127 Када аги ситна књига дође,
0128 И кад виђе, што му Ђоко пише,
0129 Мисли ага, што ће од живота,
0130 Све мислио, на једну смислио,
0131 Па шарену књигу начинио,
0132 Начинио, па је оправио
0133 На Турчина Сточевић-везира:
0134 „Јеси л’ чуо, Сточевић-везире!
0135 „Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,
0136 „Који су се јади начињели
0137 „У Дробњаку у племену јаку?
0138 „Е се раја аси учињела,
0139 „Не даду ми гроша ни харача,
0140 „Па ми Ђоко Маловићу каже,
0141 „Да поведем харачлије Турке,
0142 „Само моје триста харачлија,
0143 „Па не смијем инокосан поћи
0144 „Пр’о простране Пиве каловите,
0145 „Кад ја Пиву каловиту пређем,
0146 „Те ја дођем у племе Дробњаке,
0147 „Дробњаци су крвави јунаци,
0148 „Па не жале за зло дати благо,
0149 „Шарене ће књиге оправити,
0150 „Ситне књиге на Пивске главаре,
0151 „Велико им мито обећати,
0152 „Пивску рају дићи на оружје.
0153 „Они ће ми с плећи ударити
0154 „За Дробњачко нечестито благо,
0155 „А Дробњаци спријед дочекати,
0156 „Па се бојим, изгубићу главу;
0157 „Но те молим како старијега,
0158 „Пошљи твога сина Миралаја,
0159 „Око њега шест стотин’ Турака,
0160 „Нека иде Гацку и Липнику,
0161 „И даћу ти Божју вјеру тврду,
0162 „Водити га у Дробњаке не ћу,
0163 „Но г’ оставит’ Гацку и Липнику,
0164 „Нек на Гацку власи чују војску,
0165 „То кад чују од Пиве главари,
0166 „Не смију се власи преварити
0167 „Ни Дробњачко мито приватити,
0168 „Ја ћу тада у Дробњаке поћи.”
0169 Па кад таку књигу оправио,
0170 Ону посла, опет другу пише,
0171 Оправи је крваву Никшићу
0172 На кољено Амету Бауку:
0173 „Окупи ми жестоке грађане,
0174 „Па их води у племе Дробњаке,
0175 „Те узапти сва села Дробњачка
0176 „Од Мокрога до Добријех села,
0177 „Ето мене с војском у Дробњаке,
0178 „Да невјеру мене не учине,”
0179 Ону посла, трећу брже пише
0180 Крвавоме Колашину граду
0181 На Стричину бегу Мушовићу:
0182 „Јеси л’ чуо, беже Мушовићу!
0183 „Е се моја раја одметнула,
0184 „Па ја одох у Дробњаке с војском,
0185 „Па се бојим од њих пријеваре,
0186 „Него купи сератлије Турке,
0187 „Хајде брже у племе Шаранце!
0188 „Те устави сва села Шаранска,
0189 „Док Дробњаке тевтиш учинимо.”
0190 Па кад такве књиге разаслао,
0191 Мало сио па отпочинуо,
0192 Док ето ти силна Миралаја,
0193 Миралаја везирова сина,
0194 И доведе шест стотин’ Турака,
0195 Кад га виђе гази Смаил-ага,
0196 Под кулу је њега намјестио,
0197 Па окупи триста харачлија;
0198 Кад окупи триста харачлија,
0199 Он устаде на ноге јуначке,
0200 Сабљу паше, а брњаша јаше,
0201 А гаврана у поводу води.
0202 Отоле је ага окренуо,
0203 И први је конак учинио
0204 На Смријечну селу маленоме,
0205 Ту ноћио, и дивно му било;
0206 Па кад свану и огрија сунце,
0207 Отоле је окренуо војску,
0208 Други конак на Безује дође,
0209 Ту ноћио, и дивно му било.
0210 А кад свану и огрија сунце,
0211 Отоле је претурио војску
0212 Пр’о Драгаља зелене планине,
0213 Дође ага на камене Дужи,
0214 Ту га виђе Ђоко Маловићу.
0215 Па он срете агу Смаил-агу,
0216 Води агу на бијелу кулу;
0217 Друга војска табор учинила
0218 Па ливаду пред Ђокову кулу,
0219 Пошто Турци конак учинили,
0220 То се чуло у племе Дробњаке,
0221 Ђе је ага на Дужи дошао,
0222 И то чуо Караџићу Шујо,
0223 Па је једва ноћцу претрајао,
0224 Па како је зору опазио,
0225 Тад војвода посједе дорина,
0226 Оћера га на камене Дужи,
0227 А кад дође на камене Дужи,
0228 Догна коња до Ђокове куле,
0229 Оде слушат’, што бесједи Ђоко,
0230 Што бесједи и ага и Ђоко.
0231 Ага пита Маловића Ђока:
0232 „Сад што ћемо, Маловићу Ђоко!
0233 „Сад што ћемо, Ђоко, од Дробњака?”
0234 А Ђоко га стаде сјетовати:
0235 „Чујеш мене, гази Смаил-ага!
0236 „Ти ако ћеш мене послушати,
0237 „Ти увати Церовић-Новицу,
0238 „Те Новицу на колац удари,
0239 „Па увати Караџића Шуја,
0240 „Те војводу Шуја ти објеси,
0241 „А увати попа Галовића,
0242 „Те му одбиј од рбата месо,
0243 „И десну му осијеци руку,
0244 „Да не пише књиге на Цетиње,
0245 „А остале Дробњачке главаре
0246 „Под жестоку глобу ти удари,
0247 „И ти узми благо у Дробњака,
0248 „Таде ће нам сиротиња доћи
0249 „И донијет’ гроше и хараче.”
0250 То вељаше Ђоко Маловићу,
0251 А то чуо Караџићу Шујо,
0252 Па одсједе од дората свога,
0253 Па срдито на кулу изиде
0254 Пред одају, ђе ага сјеђаше,
0255 Ногом десном врата отворио,
0256 Па агину руку пољубио,
0257 А ага му говорит’ отиде:
0258 „Ђе си, Шујо, очигледна курво!
0259 „Који мени о невјери радиш
0260 „И одмећеш рају у кауре?”
0261 А Шујо му говорит’ отиде:
0262 „Чуј ме, ага гази Смаил-ага!
0263 „Ја нијесам очигледна курва,
0264 „Но је Ђоко очигледна курва,
0265 „Што те лаже, те ти благо мами,
0266 „Пањка рају своме господару.”
0267 А рече му ага Смаил-ага:
0268 „Кад нијеси очигледна курва,
0269 „Камо тебе Церовић Новица?”
0270 А рече му Караџићу Шујо:
0271 „Ено ага Церовић-Новице
0272 „У Тушимњу на бијелу кулу,
0273 „Искупља ти порез од Тушимње;
0274 „И чујеш ли, што ћу говорити:
0275 „Ђе речемо, Новица ће доћи,
0276 „И кад би те за то преварио,
0277 „Немој мене ништа вјеровати.”
0278 Таде поче гази Смаил-ага:
0279 „Нек Новица на Пошћење дође.”
0280 Таде рече војевода Шујо:
0281 „Дај ми ага изуна твојега,
0282 „Да ја пођем у Петницу кули,
0283 „Да ти, ага, конак сигуравам.”
0284 А ага му изун даровао.
0285 Оде Шујо у Петницу кули,
0286 Како дође на бијелу кулу,
0287 Ситну књигу на кољену пише,
0288 Оправи је Церовић-Новици,
0289 Све му каза, што је и како је,
0290 И како се аги затекао:
0291 „Но Новица! мој брате милосни!
0292 „Хајде брже у племе Дробњаке,
0293 „Не ћемо ли агу преварити,
0294 „Не бисмо ли агу погубили;
0295 „Кад ми не би доша’ у Дробњаке
0296 „Ти мој брате Церовић Новица,
0297 „Не би мене ага вјеровао,
0298 „Но би мене погубио главу.”
0299 Кад Новици ситна књига дође,
0300 Брже зовну братучеда свога,
0301 Братучеда Церовић-Секула:
0302 „Братучеде Церовић-Секуле!
0303 „Да идемо у племе Дробњаке.”
0304 Послуша га Церовић Секуле,
0305 Па пођоше оба у Дробњаке.
0306 Кад дођоше у племе Дробњаке,
0307 Ту нађоше Караџића Шуја,
0308 Сједи Шујо на камен студени,
0309 Па он грозне сузе пролијева,
0310 Новица му Божју помоћ викну,
0311 А Шујо му с плачем приватио,
0312 А пита га Церовић Новица:
0313 „Што је, Шујо, на зло ударио?” —
0314 „Не питај ме, Церовић Новица!
0315 „Смаил-ага на Пошћење дође,
0316 „И велик нам зулум учинио,
0317 „Увати нам попа Галовића,
0318 „Те м’ удари стотину тољага,
0319 „На муке је њега ударио;
0320 „Сад што ћемо од живота свога?”
0321 Таде рече Церовић Новица:
0322 „Добро ћемо, војевода Шујо!
0323 „Волији сам мушки умријети
0324 „Но велики зулум подносити,
0325 „Кунем ти се, а вјеру ти давам,
0326 „Ја ћу на њег’ пушку опалити,
0327 „Да бих знао, да ћу погинути,
0328 „Него хајде на ноге лагане,
0329 „Да идемо аги на Пошћење.”
0330 Устадоше и аги пођоше,
0331 И дођоше аги на Пошћење,
0332 Ту вилене коње разјахаше,
0333 Коње даше Церовић-Секули,
0334 Они иду аги под чадором,
0335 Шујо аги пољубио руку,
0336 Новица се наљутио нањга,
0337 Не шће аги да приступи к руци,
0338 А ага му оде бесједити:
0339 „Самовољни Церовић Новица!
0340 „Зашто си се наљутио на ме,
0341 „Те ми не шће пољубити руку?”
0342 А рече му Церовић Новица:
0343 „Чујеш мене, Ченгијћ-Смаил-ага!
0344 „Зашто слушаш Маловића Ђока,
0345 „Што за благо пањка сиротињу?
0346 „Зато сам се наљутио на те;
0347 „Што намучи попа Галовића,
0348 „Ту си мене жалост учинио,
0349 „И ти мене зовеш невјерником,
0350 „Ти си мени, ага, наредио,
0351 „Да ти купим гроше и хараче
0352 „Од Тушимње села маленога,
0353 „Па сам за те чуо у Дробњаке,
0354 „Па окупих јуче Тушимњане,
0355 „Заисках им цареве хараче,
0356 „Сиротиња блага не имаше.
0357 „Догоњаше краве и волове
0358 „И дебеле овце и овнове,
0359 „Да приватам њима од пореза,
0360 „Ја не могах без изуна твога,
0361 „А они се наљутише на ме,
0362 „И на мене пушку окренуше,
0363 „Одиста ме убити хоћаху,
0364 „А ја сам им тако бесједио:
0365 „ „Стан’те мало, моја браћо драга!
0366 „ „Док ја агу на Пошћење питам,
0367 „ „Хоћу ли ви марве приватати,
0368 „ „Да ја аги намирим харача.” ”
0369 „Ево тебе дођох у Дробњаке,
0370 „Да те питам, Ченгијћ-Смаил-ага,
0371 „Хоћу ли им марве приватати,
0372 „Да ја тебе намирим харача?”
0373 А ага му поче говорити:
0374 „Истина је, Церовић Новица,
0375 „Штогод узмеш тамо од пореза,
0376 „Примиће ти ага Смаил-ага,
0377 „И чинити поговора не ће.”
0378 Таде рече Церовић Новица:
0379 „Молим ти се како старијему.
0380 „Да подигнеш харачлије Турке,
0381 „Да их водим на Млетичак равни
0382 „На зелену бару Зајовића,
0383 „Онђе ћете табор учинити,
0384 „А истури по међама Турке,
0385 „Нека Турци пале кубурлије,
0386 „Нека јека иде кроз ускоке,
0387 „Нека чују момци од ускока,
0388 „Од тебе се хоће препанути,
0389 „И брже ће порез искупити,
0390 „Да не иду Турци у ускоке,
0391 „Но ће мене порез донијети,
0392 „А ја тебе сјутра на Млетичак;
0393 „И ево ти дајем вјеру тврду,
0394 „Сјутра ћу ти на Млетичак доћи,
0395 „Како сване и огрије сунце:
0396 „И кад бих те за то преварио,
0397 „Онда мене посијеци главу.”
0398 А ага му поче говорити:
0399 „А аферим Церовић Новица!
0400 „Држаћу те вјернога главара,
0401 „Да пред тобом старијега нема
0402 „У Дробњаку у племену јаку,
0403 „Него хајде у Тушимњу кули,
0404 „Ето мене на Млетичак равни,
0405 „Довече ћу на конак панути.”
0406 Кад Новица зачу лакрдију,
0407 Он посједе вилена лабуда,
0408 Па оћера у Тушимњу кули;
0409 Како дође у Тушимњу кули,
0410 Он не гледа да купи хараче,
0411 Но шарену књигу оправио
0412 На војводу Мину Радовића:
0413 „Купи мене силновиту војску,
0414 „Хајде брже у Тушимњу кули,
0415 „Да ударим Ченгијћ-Смаил-аги,
0416 „Не ћу ли му погубити главу,
0417 „Да осветим браћу Петровиће,
0418 „А да скинем земљи зулумћара.”
0419 Ону посла, другу накитио,
0420 Оправио Дамјановић-Мирку:
0421 „Окупи ми тридест Малинштана,
0422 „Хајде брже у Тушимњу кули,
0423 „Да на агу славно ударимо,
0424 „Не бисмо ли агу погубили,
0425 „Да осветим браћу Петровиће.”
0426 Кад је такве књиге растурио,
0427 Он окупи од Тушимње момке
0428 А под своју пребијелу кулу,
0429 Па ту сједе, те је починуо,
0430 Док ето ти Мине Радовића,
0431 И за њиме дође силна војска;
0432 Таман дође Мина Радовићу,
0433 Док ето ти Алексића Мирка,
0434 И за њиме дође нешто војске,
0435 Састаше се под бијелу кулу;
0436 Таман соко окупио војску,
0437 Док пукоше пушке на Млетичак,
0438 Смаил-ага на Млетичак дође,
0439 И ту конак Турчин учинио,
0440 И на кланце ставио пандуре.
0441 Докле акшам паде на долину,
0442 Онда крену Церовић Новица
0443 Уз Тушимњу од бијеле куле,
0444 Па он води војску на Слатину,
0445 Ту вељаше, нико не виђаше,
0446 Ал’ ту бјеше тридесет Турака,
0447 И пред њима Јелез буљубаша,
0448 Па опази Новичину војску,
0449 Па под руку пушку доватио,
0450 Па побјеже пријекијем путем,
0451 Право аги под шатора дође,
0452 Како дође, аги говорио:
0453 „Силан ага, у з’о час ти било!
0454 „Ти у з’о час вјеровао за се
0455 „Мрку влаху Церовић-Новици:
0456 „Он не купи порез по Тушимњи,
0457 „Но окупи силновиту војску,
0458 „И изведе на Слатину равну,
0459 „У јутру ће на те ударити,
0460 „И твоју ће откунути главу
0461 „И све твоје Турке крдисати.”
0462 И ага му вјеровати шћаше,
0463 Али силан Шујо не даваше,
0464 Него аги ријеч говораше:
0465 „Вјеруј мене, ага господаре!
0466 „Новица ти ударити не ће,
0467 „Но дај мене четр’ест пандура,
0468 „Да ја идем да ти стражу чувам.”
0469 Онда рече Ченгијћ Смаил-ага:
0470 „Бре макни се Јелез буљубаша!
0471 „Што ми пањкаш Церовић-Новицу!
0472 „Новица ме преварити не ће.
0473 „Него чујеш, војевода Шујо!
0474 „Узми, Шујо, педесет пандура
0475 „Од Дробњака добријех момака.”
0476 Шујо узе педесет пандура,
0477 Да он чува на Слатину стражу.
0478 Кад изиде на Слатину Шујо,
0479 Онђе нађе Церовић-Новицу.
0480 Кад се Срби састадоше онђе,
0481 Међу собом збора учињеше:
0482 „Кудар ћемо на њег’ ударити?”
0483 Па рекоше: „да му ударимо
0484 „Са Ивице високе планине.”
0485 Па тудије војску поведоше,
0486 На Ивицу кад је изведоше,
0487 Онђе викну Церовић Новица:
0488 „Стан’те, Срби, да отпочинемо.”
0489 Ту сједоше и отпочинуше.
0490 Пошто бјеху мало починули,
0491 Устадоше на ноге јуначке,
0492 Па пођоше на Млетичак равни.
0493 Но бијаше ага уранио
0494 И под чадор кафу пријарио,
0495 Таман мрку кафу пријарио,
0496 Док гром пуче, а синуше муње:
0497 То не бјеху муње ни громови,
0498 Но то бјеше Новичина војска,
0499 Па на агу Срби ударише,
0500 Побише се огњем из пушака,
0501 Како Срби на њих ударише,
0502 И по једном пушке истурише,
0503 Тад’ за оштра гвожђа приватише,
0504 Па у Турке јуриш учинише.
0505 Ту погибе Ченгијћ-Смаил-ага,
0506 Уби њега Церовић Новица,
0507 А пос’јече Дамјановић Мирко,
0508 И четрдест Турскијех бегова
0509 И другијех стотину Турака,
0510 И стотину коња уграбише,
0511 Поскидаше свијетло оружје
0512 И Турачке са рамена главе,
0513 И велики шићар задобише,
0514 Па се Срби здраво повратише,
0515 Пјевајући и пушке мећући,
0516 Понесоше главу са Ченгијћа
0517 И остале главе са бегова
0518 Цетињскоме краљу на Цетиње,
0519 Дивно их је краљу дочекао,
0520 Даровао Церовић-Новицу,
0521 Даде њему медаљу од злата,
0522 И сувише њега поставио,
0523 Постави га за првог војводу,
0524 И овако њему зафалио:
0525 „Фала, синко Церовић Новица!
0526 „Док је рода и кољена мога,
0527 „Држаћу те како своју главу.”
0528 Мирку даде од срме медаљу,
0529 И осталим што је за којега.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.