Узрасла је у Нови наранча,
Гојила је Новкиња ђевојка:
У зиму је свилом завијала,
А љети је водом заљевала;
Док ђевојка узгоји наранчу, 5
Родиле јој три наранче жуте.
Мислила је Новкиња ђевојка,
Ком' ће послат' три наранче жуте;
Све мислила, на једно смислила:
Једну шаље дужду Млетачкобне, 10
Другу шаље од Сибиња Јанку,
Трећу шаље Краљевићу Марку.
Коју посла дужду од Млетака,
Дужд јој шаље танану галију,
На галији дванаест мрнара; 15
Она њему на том зафаљује:
„Фала тебе, дужде од Млетака!
„Што ће мене танана галија?
„Мрнар њесам, да по мору шећем.“
Коју посла од Сибиња Јанку, 20
Он јој шаље огледало сјајно;
Она њему на том зафаљује:
„Фала тебе, од Сибиња Јанко!
„Што ће мене огледало сјајно?
„Ја сам сама огледало сјајно.“ 25
Коју посла Краљевићу Марку,
Он јој шаље коња и јунака;
Она њему на том зафаљује:
„Фала тебе, Краљевићу Марко!
„Е ти знадеш, што је за ђевојке.“ 30
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 639-640.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.92.
