Тешко сеји, која браца нема,
До л' га вије од зелене свиле:
Руке меће гране босиљкове,
А очице мале трњинице,
Обрвице с мора пијавице. 5
Ал' говори лијепа ђевојка:
„Проговарај, да мој мио брацо!
Мене просе двоји троји просци:
Једни просе у ваљено благо,
Други просе у племе велико, 10
Трећи просе за добра јунака.“
Проговара да мој мио брацо:
„Не ид', сејо, у хваљено благо,
Враг ће доћи, однијети благо,
Не ид', сејо, у племе велико: 15
Племе ће се вришко разродити,
До л' ти ајде за добра јунака:
Добар јунак добро до вијека.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 82-83.
