Опет то, мало друкчије

Лежи Марко крај друма царева,
Покрио се зеленом доламом,
По образу срмајли марамом,
Чело главе копље ударио,
За копље је Шарац коњиц свезан,
На копљу је сура тица орле,
Шири крила, Марку чини лада,
А у кљуну носи воде ладне,
Те запаја рањена јунака.
Ал' беседи из горице вила:
"О Бога ти, сура тицо орле!
"Што је теби добра учинио,
"Учинио Краљевићу Марко,
"Шириш крила, те му чиниш лада,
"И у кљуну носиш воде ладне,
"Те запајаш рањена јунака?"
Ал' беседи сура тица орле:
"Мучи, вило, муком се замукла!
"Како м" није добра учинио,
"Учинио Краљевићу Марко?
"Можеш знати и паметовати,
"Кад изгибе војска на Косову
"И обадва цара погинуше,
"Цар Мурате и кнеже Лазаре,
"Паде крвца коњу до стрмашца
"И јунаку до свил'на појаса,
"По њој плове кољи и јунаци,
"Коњ до коња, јунак до јунака?
"А ми тице долетисмо гладне,
"Долетисмо и гладне и жедне,
"Љуцкога се наранисмо меса
"И крви се љуцке напојисмо,
"А моја се крила заквасише,
"Плану сунце из неба ведрога,
"Те се моја крила окореше,
"Ја не мого с крилма полетити,
"А моје је друштво одлетило,
"Ја остадо насред поља равна,
"Те ме газе коњи и јунаци;
"Бог донесе Краљевића Марка,
"Узе мене из крви јуначке,
"Па ме метну за себе на Шарца,
"Однесе ме у гору зелену,
"Па ме метну на јелову грану,
"Из небеса ситан дажд удари,
"Те се моја крила поопраше,
"И ја мого с крилма полетити,
"Полетити по гори зеленој,
"Састадо се с мојом дружбиницом.
"Друго ми је добро учинио,
"Учинио Краљевићу Марко:
"Можеш знати и паметовати,
"Кад изгоре варош на Косову
"И изгоре кула Аџагина?
"Онде били моји орлушићи,
"Па и скупи Краљевићу Марко,
"Он и скупи у свил'на недарца,
"Однесе и двору бијеломе,
"Па и рани читав месец дана,
"Читав месец и недељу више,
"Па и пусти у гору зелену,
"Састадо се с моји орлушићи;
"То је мени учинио Марко."
Спомиње се Краљевићу Марко,
Као добар данак у години.