Двије воде напоредо оде:
Једно Сава, а друго Морава[1].
Сава носи дрвље и камење,
А Морава шајке оковане,
У шајци је братац и сестрица. 5
Сека шива, а братац почива.
Сека браца иглицом будила:
Устај братац изгоре ти Градац[2]!
Нека гори, гором изгорио:
У њему сам три љета служио; 10
Прво љето за св'јетло оружје;
Друго љето за врана коњића;
Треће љето за младу ђевојку.
Кад стадоше оружје д'јелити,
Мен' дадоше старо и рђаво, 15
Кад стадоше коњиће д'јелити,
Мен' дадоше старо изјахано,
Кад стадоше дјевојке д'јелити,
Мен' дадоше старо обљубљено.
- Забадав' сам три љета служио.20
↑Зар у Штајерској? гђе су сједили крајишки заповедници, па пјесма слика своју невољу стару.-
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр. 91-92.
