Сантелић се у лов отправио,
Вјерну љубу дома оставио.
А кад било по дне око по дне:
Сантелић је из лова дојао.
Љуба не ће да му коња прими! 5
Сантелић се чудом зачудио.
И говори Сантелићу млади:
Бога теби, вјерна љубо моја!
Јел је теби блага понестало?
Јелје теби руво премањкало? 10
Јел је тебе момак премамио?
И говори Сантелића љуба:
Није мени блага понестало,
Нит' је мени рува премањкало;
Већ је мене момак премамио. 15
Купио је тројега тровила,
Да отрујем Сантелића младог':
- Па ћеш бити вјерна љуба моја.
- Од данаске па већ довијека.
- Код њег носиш половилну оправу, 20
- Код мене ћеш саму скерлетину. -
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 135-136.
