Опет то, али друкчије (Први ударац Турски на Грахово)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет то, али друкчије (комади од пјесме)

0001 Сан саснила војводина Стана
0002 У Грахово на бијелој кули,
0003 На бијелој војводиној руци,
0004 Ђе је ладна вода поревала
0005 Из планине из брда Бојана
0006 Од Клобука и од Корјенића
0007 У широко у поље Грахово
0008 А на кулу Милошевић-Андра,
0009 Бијелу му занијела кулу,
0010 Однијела десну ластовицу
0011 И торину и бијеле овце,
0012 Старом Андру из рамена руку,
0013 И сломи му танка џефердара,
0014 Све широко поље занијела,
0015 А из воде борје поникнуло
0016 И под њиме несите хаждаје,
0017 Из зуба им жива ватра скаче,
0018 Све се куле по Грахову пале,
0019 Док нарева на Никољску цркву,
0020 У бијелу уревала цркву,
0021 И од цркве олтар однијела
0022 И све златне крсте и иконе,
0023 У поноре крсте унијела,
0024 Па отолен пада на валове
0025 А до куле протопопа Шћепа,
0026 Сву му кулу из темеља крену,
0027 По дувара вода однијела,
0028 Ал’ из воде жива ватра скаче,
0029 Протопопу сву опали браду,
0030 И десно му око искочило;
0031 Ту се ладна вода уставила,
0032 И букове себе прикупила,
0033 Јако борје по води стануло,
0034 Шње полеће тридест кукавица,
0035 Попадаше на главицу зборну
0036 На механу Поповића Божа,
0037 Како пале, упут закукале,
0038 А отолен вода поревала
0039 Широкијем друмом низ Грахово
0040 А до Умца и мечита старог,
0041 Ту се ладна вода уставила,
0042 Пушта гране на четири стране
0043 [.........]
0043 Стана сана, па се препанула
0044 А Јакова руком отурила,
0045 Собом бије о дувар по кули,
0046 А Јаков је Стани бесједио:
0047 „Што је, љуби, да те Бог убије!
0048 „А зар си се ноћас помамила,
0049 „Али си се у сну препанула?”
0050 Тадар му се љуби разабрала,
0051 Она пође на оџак од куле,
0052 Па је мрку каву пријарила,
0053 Док питоме тице запјевале.
0054 Ал’ ево ти војводе Јакова,
0055 А Стана му каву доранила.
0056 Кад су мрку каву окинули
0057 И за кавом жуту амберију,
0058 Па он пође запитиват’ љубу:
0059 „Што се, љубо, бјеше препанула?”
0060 А она му тијом бесједила:
0061 „Прођи ме се, драги господаре.”
0062 Па му санак по истини каже,
0063 А кад Јаков љубу разумио,
0064 Та му санак мио не бијаше,
0065 Па овако ријеч бесидио:
0066 „Мучи, Стано, стале јој каменом!
0067 „Ласно ти се томе присјетити:
0068 „Што је ладна вода проревала
0069 „Од Клобука и брда Бојана
0070 „И погане Корјенићке жупе,
0071 „То су нама Турци ударили;
0072 „Што је кулу Андру занијела
0073 „И његове овце и торине
0074 „И његова танка џевердана
0075 „И десну му у рамену руку,
0076 „То је њему Шуњо погинуо,
0077 „Бијела му кула изгорјела;
0078 „Што се пољем вода узмутила,
0079 „То је поље војска притиснула;
0080 „Што ј’ у воду борје поникнуло,
0081 „То је, љубо, бијело чадорје;
0082 „Што су подањ несите хаждаје,
0083 „То су богме, муселими царски;
0084 „А што од њих живи огањ скаче,
0085 „То су, љубо, соколови Турци,
0086 „Они куле по Грахово пале;
0087 „Што је вода у цркву удрила,
0088 „Из ње златне крсте изнијела,
0089 „То ће наши момци изгинути,
0090 „А пуста ће црква останути;
0091 „Што је попу кулу изнијела
0092 „И његово око искочило,
0093 „То ће њему Митар погинути,
0094 „Бијела му кула изгорјети;
0095 „Што се ладна вода уставила,
0096 „То је, љубо, војска починула;
0097 „Што је пало тридес кукавица
0098 „На механу Поповића Божа,
0099 „То је, љубо, тридес удовица
0100 „Од Грахова поља широкога,
0101 „Ту ће, љубо, долазит’ невјесте
0102 „И жалити своје господаре;
0103 „Што је мутна вода ударила
0104 „Широкијем друмом низ Грахово,
0105 „То су силни соколови Турци
0106 „На атима и на парипима;
0107 „А да мечит ђедовину траже,
0108 „Ту се хоће уставити Турци
0109 „И бијело попети чадорје,
0110 „Мене бити и бијелу кулу;
0111 „Што су воде распуштиле гране,
0112 „Моја, љубо, на четири стране,
0113 „То су Турци растурили страже,
0114 „Па разгоне моје Граховљане;
0115 „Што су, љубо, три сокола сива,
0116 „Те су нашој кидисали кули,
0117 „То су, богме, три газије царске,
0118 „Затекле се цару и везиру,
0119 „Да ће моју донијети главу
0120 „И узети перјаницу златну;
0121 „Што се браним у бијелу кулу,
0122 „То се моји бију Граховљани;
0123 „Што се димљак с куле саломио,
0124 „То ћ’ изгинут’ моја породица,
0125 „Што ми сломи двије пушке мале,
0126 „То ћу, љубо, посироћет’ тешко;
0127 „Што је тебе прстен саломио,
0128 „То је, богме, Лако погинуо,
0129 „Који ти је прстен добавио,
0130 „Куку мене и срцу мојему!
0131 „Што полеће триста соколова
0132 „А пред њима несита хаждаја,
0133 „Из зуба јој жива ватра скаче,
0134 „И долеће у горицу Црну,
0135 „Те се куле по Трешњеву пале
0136 „Па на доље проз горицу Црну,
0137 „То ћ’ у помоћ Црногорци доћи
0138 „И Бога ми, љубо, изгинути;
0139 „Што се куле по Цетињу пале,
0140 „То ћ’ изгинут’ браство владичино;
0141 У ту ријеч, коју бесјеђаше,
0141 [........................................]
0142 Док бијела покликнула вила
0143 Из Дервиша зелене планине,
0144 Она зове војводу Јакова:
0145 „Ал’ не видиш, ал’ хабера немаш?
0146 „Удари ти паша од Мостара
0147 „И његово седам муселима
0148 „Од Санџака и Херцеговине;
0149 „Него бљежи из бијеле куле,
0150 „Сва се сила у Грахово сплила;
0151 „Ако ли ми томе не вјерујеш,
0152 „А ти узми срчали дурбина,
0153 „А изиђи на бијелу кулу,
0154 „И погледај уз Грахово равно,
0155 „Па ћеш виђет’, лаже ли ти вила.”
0156 А кад чуо војвода Јакове,
0157 Па је вили тијом бесједио:
0158 „Мучи, вило, стале јој каменом!
0159 „Не бојим се паше од Мостара
0160 „И његово седам муселима
0161 „Од Санџака и Херцеговине,
0162 „Док је мене Цетињски владика
0163 „На Цетињу насред горе Црне!”
0164 Онда ђипи на ноге лагане,
0165 А довати срчали дурбина,
0166 Који гледа на четири сата,
0167 Истегну му четири каната,
0168 Па погледа до Никољске цркве;
0169 Док је силу Турску разгледао,
0170 Мили Боже, на свему ти фала!
0171 Колика је сила у везира!
0172 Од бијеле од Никољске цркве
0173 А до куле Милошевић-Андра,
0174 А да падне из неба јабука,
0175 Не би пуста на земљу панула
0176 Но на коња али на јунака,
0177 Ал’ на чадор ал’ на копље бојно.
0178 Около се бију Граховљани,
0179 А Јакова забољела глава,
0180 Па он сиђе у бијелу кулу,
0181 А завика мајстора Јована,
0182 Те му пуни шибу племениту,
0183 Опали је три, четири пута,
0184 Глас растури на четири стране,
0185 Те овчари ујавише овце
0186 У камену земљу ћесареву,
0187 Вујачиће у бијелу кулу,
0188 С њима чека соколове Турке,
0189 Док ево ти протопопа Шћепа,
0190 А под руку носи џевердара
0191 На бијелу Јаковову кулу,
0192 И ту нађе тридест Граховљана,
0193 Све бољега и ваљанијега
0194 И у њима два Перова сина,
0195 По имену Лака и Јакова,
0196 Пуне пушке, а чекају Турке;
0197 Протопоп им добро јутро дава,
0198 Војвода му здрављем приватио:
0199 „Бог ће дати, мио духовниче!
0200 „Ево јутрос ударише Турци!”
0201 Ал’ поп Шћепо јунак од јунака:
0202 „А не бој се, наш соколе сиви!
0203 „И ово нам у добри час било!
0204 „Него књигу на кољену пиши,
0205 „Да је носим на Цетиње равно,
0206 „Да подигнем главна господара
0207 „И осталу ловну гору Црну,
0208 „Доћи ћу ти за четири дана
0209 „И довести двадесет хиљада,
0210 „Но се брани три бијела данка,
0211 „Удри мудро, не погини лудо.
0212 „Лукави су и проклети Турци
0213 „Па се чувај, да те не преваре,
0214 „Док владика и сва војска дође,
0215 „Па ћемо им згодом ударити.”
0216 А кад чуо војвода Јакове,
0217 Пољуби га у бијелу руку:
0218 „А нека те, протопопе Шћепо!
0219 „Вазда ли си срца јуначкога!
0220 „А твоја се посветила уста!”
0221 Па му ситну књигу накитио,
0222 А поп Шћепо књигу доватио,
0223 Како соко под бијело крило,
0224 Па полеће преко горе Црне,
0225 Јаков оста чекајући Турке,
0226 Докле сила Турска навалила,
0227 Док дођоше Унцу каменоме
0228 А на мечит своју ђедовину,
0229 Ту клањаше и авдес узеше,
0230 И велики логор учинише,
0231 Па Јакову онда ударише,
0232 Ма се Јаков из чардака брани
0233 Све брзијем прахом и оловом
0234 Од дне до дне три бијела данка
0235 И четири ноћи без помоћи,
0236 Све му с главе гину Граховљани:
0237 Погибе му Лако на пећину,
0238 Добро му се крила саломише,
0239 И Јакова жалост опржила;
0240 Турци носе жито и сијено,
0241 Оков чине а сијеку главе,
0242 А све пале по Грахову куле.
0243 А кад јутро треће освануло,
0244 Кад ево ти брата владичина
0245 А за њиме пет стотин’ момака,
0246 Носи барјак у бијеле руке,
0247 Здраво сиђе Јакововој кули,
0248 Ту га Јаков дочекао дивно,
0249 И даде им бистрицу ракију,
0250 Па сједоше трудни починути;
0251 А кад се је сила окупила,
0252 То гледају Херцеговци Турци,
0253 Па код Унца табор запалише,
0254 На ријеку горје побљегоше,
0255 Па казаше Ченгијћ-Смаил-аги,
0256 Смаил-ага војску уставио.
0257 То виђеше тужни Црногорци,
0258 Па вељаху, утекоше Турци,
0259 Погледа се јунак на јунака:
0260 „Ала, браћо, за Бога једнога!
0261 „Да се данас накидамо глава,
0262 „Шићаримо коња и оружја
0263 „И с Турака ћурков’ и калпака.”
0264 Па отолен на ноге скочише,
0265 Полећеше како соколови
0266 Од бијеле војводине куле
0267 До ријеке и Никољске цркве,
0268 Уватише брда и планине,
0269 А с Турцима џењак заметнуше:
0270 Лукави су Херцеговци Турци:
0271 Силну војску напушташе на се,
0272 Су двије им ударише банде,
0273 Црногорску околише војску.
0274 Ђе је срећа, ту је и несрећа,
0275 У Челину претекоше Турци;
0276 Посјекоше брата владичина,
0277 Узеше му барјак и оружје,
0278 Ту тридесет глава посјекоше,
0279 А остало гором рашћераше,
0280 А Јакова Турци освојили,
0281 И он њима пољубио руке,
0282 И даде им кључе и хараче
0283 И момака дванаест талаца,
0284 И он шњима Али-паши пође,
0285 Пољуби му руку и кољено,
0286 Поведе га у града Мостара,
0287 Ту га паша у тавницу баци,
0288 У њој био по године дана,
0289 Док Грахово фета учинише
0290 И по њему харач покупише
0291 Од нејака од године дана
0292 И до старца од стотине љета,
0293 И виши му зулум учинише,
0294 Двије цркве харач предадоше:
0295 Свети Саво и Свети Никола,
0296 Узеше им двије маџарлије,
0297 И потом је шњима ратовао
0298 И владици руку пољубио.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.