Опет то, али друкчије (Мати невјерница)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет то, али друкчије

(Из Црне Горе).

0001 Фала Богу лијепе љепоте,
0002 А љепоте, удовице Јане!
0003 Но је Јани залуду љепота,
0004 Е ју љуби Влашићу Радуле;
0005 Докле јој је приспио Никола, 5
0006 Он се одби од Јанина лица,
0007 А Радулу Јана говорила:
0008 „О Радуле, гори од ђевојке!
0009 „Што се одби од мојега лица?”
0010 Но Радул је Јани говорио: 10
0011 „Ја не смијем од Николе твога,
0012 „Њему нема но десет годинах,
0013 „А пос’јече дванаес Тураках,
0014 „Па ћ’ и моју изгубити главу.”
0015 А Јана га добро сјетовала: 15
0016 „Ја се хоћу учињети бона,
0017 „Но ти хајде за гором на воду,
0018 „Е ћу послат’ дијете Николу,
0019 „Да донесе воде иза горе,
0020 „Ти га чекај, изгуби му главу, 20
0021 „Па ти ходи да ми лице љубиш!”
0022 Леже Јана бона без болести,
0023 Но је виђе дијете Никола,
0024 Па он стаде мајци више главе,
0025 Те он мајку за понуде пита: 25
0026 „Би ли, мајко, и шта на свијету?”
0027 А Николи мајка проговара:
0028 „Ја бих, синко, воде иза горе,
0029 „Но побачи свијетло оруже,
0030 „Е ј’ оруже твоје отровано; 30
0031 „Па ти иди за гору на воду,
0032 „Донеси ми воде иза горе,
0033 „Да с’ умијем и да се напијем,
0034 „Чини ми се, лакше ће ми бити.”
0035 Скочи момче од земље на ноге, 35
0036 И узело кондијер од злата,
0037 Па отиде момче низ планину.
0038 Благо томе, коме бог помага!
0039 Он имаше једну секу луду
0040 Милосаву од седам годинах, 40
0041 Николино узела оруже,
0042 И свога је брата дозивала:
0043 „Стани, Нико, живота ти мога!”
0044 Никола је секу причекао,
0045 А сестра му додаде оруже: 45
0046 „Држ’ оруже, не остало пусто!
0047 „Па се чувај на воду студену!”
0048 Оде Нико на воду за гору,
0049 Кад погледа на воду студену,
0050 Он угледа Влашића Радула, 50
0051 Па упали сјајна џефердара,
0052 Те погоди Влашића Радула,
0053 Дивно га је момче погодило,
0054 Скочише му очи на долину;
0055 Па му узе главу и оруже, 55
0056 А очи му у кондијер бачи,
0057 А врх очих воду зафатио,
0058 Понесе је за понуде мајци.
0059 Кад је Јана воду прифатила,
0060 Теке виђе, очи познавала, 60
0061 А Николи сину говорила:
0062 „Што је ово? Мајци не ходио,
0063 „Ни бољега лова уловио!”
0064 Кад то виђе дијете Никола,
0065 Од појаса сабљу извадио, 65
0066 Те ју пасју окинуо главу.

[IIIв 552.]

Murat Sipan vinjeta.jpg



Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 230-232.