Игра коло лети под неранџом,
Колу дође Дрењанину Андра.
Стаде коло у Андру гледати,
Момци гледе под Андром коњица,
А девојке Андру на коњицу, 5
А невесте Андри зарукавље.
Па беседе невестице младе:
„Богом брате, Дрењанину Андро,
„Оћеш нама право казивати,
„Што ћемо те сада запитати: 10
„Ко је теби везо зарукавље,
„Чистом свимом црвеним бришимом?
„Је-л' се јеси јунак оженио,
„Је-л' ти имаш врло младу мајку,
„Је ли имаш на удају сеју?“ 15
Њима Андра оштро одговара:
„Богом сеје, невестице младе,
„Oћу вама право казивати,
„Кад сте тако лепо упитале:
„Још се јунак нисам оженио; 20
„Нит' у мене ј' врло млада мајка,
„Већ ја имам на удају сеју,
„Сеја ми је везла зарукавље
„Чистом свилом, црвеним бришимом."
Стоји коло па никад не игра, 25
Гледајући Дрењанина Андру.
Ал беседи Дрењанину Андра:
„Играј, коло, не гледај у мене,
„Нисам дош'о коло устављати
„Ни гледати свију девојака, 30
„Окром само једину у мајке,
„Јединицу измеђ' девет браћа
„Коју мајка на дан трипут купа,
„Трипут купа, трипут је облачи.
„Јутром купа у беломе млеку, 35
„А на подне у рујноме винцу,
„Пре вечери у води студеној!“
То зачује једина у мајке,
Купи скуте у пребеле руке,
П’ она бежи материном двору. 40
Ал' беседи Дрењанину Андра:
„Стан' почекај, Ватима девојко,
„Да си пошла три дана бегати
„Опет бих те јунак ухватио!
„Ниси тица одлетити не ћеш, 45
„Ниси лептир сакрити се не ћеш,
„Већ девојка да т' ухватим младу!“
Па је стиже Дрењанину Андра,
Среди села код крста зелена;
Домаши је за десницу руку, 50
Па је баци пред се на коњица.
Трипута је опасао пасом,
Још четврти сабљеним кајасом.
Вину с' јунак преко поља равна,
К'о 'но звезда преко ведра неба, 55
К'о 'но вуче кад јагње ухвати.
Одведе је своме белом двору,
Оста Вата да му буде љуба!
