Дурмиторе, висока планино!
С тебе ми се био град виђаше,
Иза града три сунца гријаху:
Прво сунце вас Рисан гријаше,
Друго сунце свате огријало, 5
Треће сунце дворе огријало.
Које сунце Рисан огријало,
То је сунце првијенац с кумом;
Које сунце свате огријало,
То је сунце стари сват од свата; 10
Које сунце дворе огријало,
То је сунце ђевер уз ђевојку.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 54-55.
