Коњ завришта на ливади.
Чујте људи, што коњ вели!
Коњиц вели и говори:
Седлајте ме, уздајте ме;
Водите ме по дјевојку, 5
По дјевојку по Ивану
А по снаху Стјепанову.
— Јел' далеко та дјевојка?
— Нит' је близу нит' далеко,
Добру коњу за дан хода 10
А јунаку за два дана.
— Је ли л'јепа та дјевојка?
— Нит' је ружна нит' лијепа:
Из чела јој сунце сија,
Из образа мјесечина. 15
— Је л' висока та дјевојка?
— Нит' је ниска, нит' висока:
Добру коњу до стрмена,
А јунаку до рамена.
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 104-105.
