Ђевојачки сандучићи непозлаћени;
Маре моли млада Сава, да јој позлати,
Све му златно и сребрно, амин да Бог да!
(или слагајући прћију)
Марино се рухо слаже, часом добријем!
Маре моли млада, Сава, да јој позлати, 5
Све му златно и сребрно, амин да Бог да![1]
↑За младожењом припијевају оца дјевојчина, за тим матер, браћу, стричеве, ујаке, рођаке, и ост. Докле дјевојке ово пјевају, припијевани мећу новаца у скрињу, обично сребрнијех. (Види 1. књ. Вукових нар. пјесама, стр. 27).
Извор
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 155-156.
