Двоје с' драги заашиковало:
Липи Иво с Марицом дивојком.
Зазнаде јој злоћу и доброћу,
Не виђе јој лица бијелога,
Већ он моли своје стрине драге: 5
„Бора ј' теби, моја стрина драга!
Купи коло ваздан у суботу,
Нек играју ваздан у недиљу.“
То је стрина за Бога примила,
Купи коло ваздан у суботу, 10
Преиграше ваздан у недиљу.
Све дивојке у коло изашле,
Само нема липог Иве драге.
Кад је жарко на заласку било,
Онда ј' Иво на поласку био, 15
Ал' ето ти липог Иве драге,
Како иде — у коло се фата.
Ал' говори Иво момче младо:
„Било ведро, па се наоблачи!“
Све дивојке горе погледаше, 20
Сам' не гледа липог Иве драга,
Сам' не гледа већ тихо говори:
„Нисам вила да свијам облаке,
Већ дивојка да гледам преда се.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 85-86.
