Опет смрт деспота Јована

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет смрт деспота Јована

0001 Разболе се деспоте Јоване
0002 У красноме месту Беркасову,
0003 Он болује и оће да умре.
0004 Књигу пише деспоте Јоване,
0005 Па дозива слугу Богосава:
0006 ”Богосаве, моја верна слуго,
0007 Носи књигу Анђелији мајки
0008 И мом брату Максиму владики!
0009 Ти не кажи Анђелији мајки
0010 Да сам се ја саде разболео,
0011 Већ ти кажи Анђелији мајки –
0012 Јова нам се на војску опраља,
0013 Неће доћи за седам година!”
0014 Ал’ беседи Анђелија мајка:
0015 ”Почекај ме мало замалено,
0016 Док умесим бијеле колаче!”
0017 Ал’ беседи Богосаве слуга:
0018 ”Ти се мани бијели колача –
0019 Књига ј’ стигла, отићи ће Јова!”
0020 А кад пошли месту Беркасову,
0021 Па су били близу Крушедола,
0022 Крушедола, равног намастира,
0023 Ал’ беседи Анђелија мајка:
0024 ”Богосаве, верна моја лсуго,
0025 Гријота је мимо цркве проћи –
0026 Да сврнемо на молитви цркви!”
0027 Кад су ушли у бијелу цркву,
0028 Службу служи Максиме владика.
0029 Кад божији закон совршили,
0030 Књигу даје слуга Богосаве,
0031 Књигу даје Максиму владики,
0032 Књигу даје кријући од мајке.
0033 Књигу гледи Максиме владика,
0034 Књигу гледи, грозне сузе рони.
0035 Њему вели Анђелија мајка:
0036 ”Не рон’ сузе, моје дете драго,
0037 Не рон’ сузе, не квари очију,
0038 Бог ће дати, доћи ће нам Јова!”
0039 Па пођоше месту Беркасову;
0040 А кад били близу Беркасова,
0041 Ал’ беседи Анђелија мајка:
0042 ”Богосаве, моја слуго верна,
0043 Та оно су двори Јованови –
0044 Што се вије барјак наопако?”
0045 ”Анђелија, моја мила мајко,
0046 Ветар душе са Врушке плнаине,
0047 Па окреће барјак наопако!”
0048 Ал’ беседи Анђелија мајка:
0049 ”Богосаве, моје дете драго,
0050 Што прид двором три сабора стоје,
0051 Три сабора, сва три гологлава?”
0052 Ал’ беседи слуга Богосаве:
0053 ”Ао старице, наша мила мајко,
0054 Јова нам се на војску оправља,
0055 Они жале свога господара!”
0056 Ал’ беседи Анђелија мајка:
0057 ”Што му коњи ходе без пајвана?”
0058 Ал’ беседи Богосаве слуга:
0059 ”Пустио и да с’ напасу траве!”
0060 Кад дођоше двору бијеломе,
0061 Мртав Јова лежао
0062 И код њега две миле сестрице,
0063 Сузе роне нуз лице бијело .



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.