Опет свекрва и невјеста

Удовица стара оженила јединка сина, па кад су се сватови с ђевојком примакли кући, истрчи јој свекрва да је сусрете, па кад јој се приближи запјева поскакујући испред ње:

Благо мене! ево снахе, ево одмјене.

Снаха тихо проговара испод махраме:

Тако врат ја не сломила с ове коњине,

Редом ћемо у планину сваке године.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 15–16.