У четвртак мому просе,
А у петак прстен носе,
У суботу дома воде,
У нећељу чедо рађа.
Говори јој стари свекре: 5
"О бора ти, нево наша,
Чије чедо под појасом?"
Она њему одговара:
"Моли Бога, стар гривошу,
Да ми није невовања 10
И првога ђавовања,
Брадом би ти кућу мела,
А на косор[1] косу плела,
Ово ј' чедо свега села,
А најмање сина твога, 15
Дили ли, дипли ли!
А два фратра испред прита[2],
И два ћака иза врата,
И два попа из Попова,
И Дучића од Љубина, 20
И два црна калуђера,
И два оца Светогорца,
Дили ли дипли ли!“.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 182.
