Опет бећар Ибраим пије уз рамазан вино

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Силне вике цару досадише
0002 На Турчина бећар’ Ибраима
0003 У Мостару граду бијеломе:
0004 Е он љуби тридес’ удовица
0005 И сувише девет ђевојаках.
0006 Све бише јаде опростили,
0007 Но не могу ово опростити Турци
0008 То љуби Златку кадиницу
0009 И не пости поста рамазана
0010 Ни вјерује свеца Мухамеда,
0011 Ного пије уз рамазан вино
0012 И у њега присипје шербет медовину.
0013 За њега је царе оправио,
0014 Доведоше цару Ибраима,
0015 Шњим се царе разговорит’ пође:
0016 ”О Ибраиме, један зулумћару,
0017 Је ли истина што ми кажу људи
0018 Е ти љубиш тридес’ удовицах?”
0019 Но Ибраим дочекат’ не може,
0020 Докле цару по истини каже:
0021 ”Чујеш ли ме, господару драги,
0022 Што се плачу без невоље Турци?
0023 Ако љубим тридес’ удовицах –
0024 Да не љубим њихно б’јело лице,
0025 Удовице би се поудале,
0026 Оне ране тридес’ ђетићах,
0027 Цикнула би ђеца по сокаках,
0028 Тебе би се Мостар ископао;
0029 А што љубим девет ђевојаках –
0030 Доносе ми биље од планине,
0031 Свко би се на њих преварио;
0032 А што се за кадију срче Турци –
0033 Да не љубим Златки б’јело лице,
0034 Златка би се дамно преудала,
0035 Његов би се хоџак затворио,
0036 Он је био брука од настања;
0037 Што не постим поста рамазана
0038 Него пијем у рамазан вино –
0039 Свако пости за своју душу,
0040 Вино ми је виноград родио,
0041 А мед су ми пчеле донијеле!”
0042 Таде рече царе од Стамбола:
0043 ”Аферим ти, бећар’ Ибраиме!”
0044 Дарова га стотину цекина
0045 Е га царе на дворе оправио.
0046 То је било кад се чинило.