Опет Перовић Батрић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Опет Перовић Батрић

0001 Поцмилио Перовић Батрићу
0002 У Широке, у племе Бањане,
0003 У рукама Ћоровић’ Османа;
0004 Цмиљи јадан, за невољу му је,
0005 Е он види ђе је погинуо.
0006 Па осману ријеч бесидио:
0007 „Богом брате, Ћоровић’ Османе,
0008 Немој моју изгубити главу,
0009 Даћу за се стотину цекина
0010 И сувише — моје седам брата
0011 Даће за ме седам џевердана,
0012 А ваљаду стотину цекина,
0013 И још седам тока позлаћено,
0014 А ваљаду триста маџарлија,
0015 И сувише — три крштена кумства
0016 Доћи ће ти у Бањане равне
0017 И на њима свите три харшина,
0018 И сувише — седам побратима
0019 Даће тебе седам маџарлија —
0020 Немој моју посијећи главу!”
0021 А вели му Ћоровић Османе:
0022 „Муч’, Батрићу, вси му јеб’ли мајку,
0023 Посерем ти благо и оружје,
0024 А јебем ти седам побратима,
0025 Ја ти газим три крштена кумства;
0026 Нећу тебе на откупе вратит’
0027 Да ми дадеш полу Горе Црне!”
0028 Сабљом ману, усале му руке,
0029 Те Батрићу посијече главу.
0030 То замало време постануло,
0031 Од Лучина до Ђурђева дана,
0032 Док се гора окитила листом,
0033 Црна земља травом и цвијетом.
0034 Но да видиш Мићуновић’ Вука,
0035 Мила брата Перовић’ Батрића,
0036 Он покупи тридес’ Перовића,
0037 Шњима оде у племе Бањане
0038 На освету мила брата свога.
0039 А кад Вуче у Бањане дође,
0040 У зелену гору Серовицу,
0041 У њој био четири мјесеца,
0042 Из ње доста јада учинио —
0043 Он посјече тридесет Бањана,
0044 Све бољега и ваљанијега,
0045 За Батрића за брата својега,
0046 Ал’ не може Ћоровић’ Османа.
0047 Отолен се премакао Вуче
0048 У зелену, у Обљај планину,
0049 Чека Вуче са својом дружином
0050 Ћоровића шест неђеља дана.
0051 Кад је прво јутро освануло,
0052 Баш ујутру на Светога Луку,
0053 Кад ево ти Ћоровић’ Османа
0054 Ђе је биле најавио овце
0055 У Широки, у Обљај планину,
0056 Поред њега своји најамници.
0057 Гледају га млади Црногорци,
0058 Ту Осману јадну запануше
0059 На Крстаче, на дебеле Доце,
0060 Док бијеле изиђоше овце.
0061 Ту Осману ударио Вуче,
0062 Посјече му оба најамника,
0063 А Османа жива уватише,
0064 Бијеле му овце појавише.
0065 Но бесиди Ћоровић Османе:
0066 „Богом брате, Перовићу Вуче,
0067 Немој моју посијећи главу,
0068 На поклон ти све бијеле овце,
0069 И сувише стотину цекина,
0070 И четири танка џевердана
0071 Са четири брата Ћоровића,
0072 И четири тока позлаћени,
0073 И то ваља триста маџарлија,
0074 И сувише, Перовићу Вуче,
0075 Четири ти обећавам кумства,
0076 А све моје браће Ћоровића,
0077 Да ти дођу у Горицу Црну,
0078 Мио куме, до Ђурђева дана,
0079 И четири Богом побратимства!”
0080 А вели му Перовићу Вуче:
0081 „Мој крмниче, Ћоровић’ Османе,
0082 Да је Батрић био на откупе,
0083 Ја бик дао хиљаду цекина,
0084 А ти не шће, но га посијече —
0085 Ја ћу, богме, твоју за његову!”
0086 Сабљом ману, па му главу сману,
0087 А појави низ Бањане овце.
0088 Ал’ Бањани припазише Вука,
0089 Па се за њим поточ отиснула,
0090 Стигоше га на Броћанац равни.
0091 Побише се праом и оловом,
0092 Отеше му све бијеле овце
0093 И два њему обранише друга,
0094 А утече уз Вилусе Вуче
0095 Док изађе на Осјеченицу.
0096 Ту се ладне воде напојио
0097 И дружини ране превијао.
0098 Кад ево ти Ковачевић’ Марка,
0099 Из Грахова, поља широкога,
0100 То бијаше Вуку побратиме!
0101 Ту се шњиме у образ пољуби,
0102 Питају се за здравља јуначка.
0103 Но да рече Ковачевић Марко:
0104 „Мио побро, Перовићу Вуче,
0105 Освеит ли мила брата твога,
0106 Уграби ли са Османа главу?”
0107 А вели му Перовићу Вуче:
0108 „Ја осветих мила брата мога,
0109 Зањ посјекох тридес’ и четири,
0110 Све бољега из Бањана, Марко,
0111 И донијек са Османа главу,
0112 Ал’ не нађох у Бањане главе
0113 Као бјеше у Батрића мога,
0114 Изван твоја, драги побратиме —
0115 Данас ћу те, богме, посијећи
0116 Да осветим мила брата мога!”
0117 А вели му Ковачевић Марко:
0118 „Не шали се, драги побратиме,
0119 Него имам у цицу ракије,
0120 Оди, побре, да се напијемо!”
0121 Више Вуче зборит’ не оћаше,
0122 Него Марку посијече главу,
0123 Понесе му токе и доламу
0124 И његова танка џевердана,
0125 Па утече у Горицу Црну.



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.