Оно моје, што је на вратима,
На вратима међу канетама,
Средњег боја, у најљепше доба,
Ни малена, ни много голема;
На глави јој Фесић и китица, 5
Испод Феса сићани дукати,
На челу јој мало размакнуто,
Ђе јој стоји дукат мамудија,
Дукат куца, мене срце пуца.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 125-126.
