Ономе, који се поноси, мислећи да је нешто велико, а управо није ништа

---

    

Ономе, који се поноси, мислећи
да је нешто велико, а управо није ништа
(Као у шали).

Јунак поткива коња храбрена.
Виђела га је жаба зелена.
Подигла ногу, јунаку рекла:
„Поткуј и мене, млади јуначе!
„Нека бих коњем у гору утекла." 5
     И око и чело
     Све ти, жабо, весело!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Извор

• Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 88.