Ономадне у петак у подне
украде се од злата јабука
са џамије Чејван ћехајине.
Све се јамчи један за другога,
брат за брата, рођак за рођака, 5
стари људи за своје синове.
За Мујагу јамца не имаде,
за њег јамчи лијепа дјевојка.
Неће јамца лијепу дјевојку,
већ Мујагу на муке метнуше, 10
за нокте му чавле задивали.
Кад Мујаги муке додијаше,
онда Мујо њима бесјеђаше:
— Јесам укро од злата јабуку,
јесам сково драгој белензуке! 15
Иза тога до недјељу дана
изнађе се од злата јабука
у дјетета Чејван ћехајина,
гдје се игра њоме по сокаку!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 327.
